Владика Иринеј: Рација, лажни еуфемизам

Постоје датуми који нису само део историје и сећања већ и велика животна лекција за генерације

Нови Сад – У Новосадској рацији пре 76 година, у реду је стајала једна жена, млада мајка, госпођа Штајнер са сином Егоном. Имала је дивну црну косу. У једном тренутку, стигло је наређење да се обустави покољ. Вратила се кући, потпуно седа.

Изговарајући ову кратку причу пред спомеником „Породица”, симболом страдања 1.300 невиних Новосађана – Јевреја, Срба, Рома, сурово убијених и бачених под лед Дунава у хладним јануарским данима 1942. године, врховни рабин Србије Исак Асиел рекао је да живот заиста понекад постане прича.

„Питате се да ли се то уопште и догодило”, наставио је рабин, „ јесте, догодило се, али некако добије облик приче и то је покушај да се разуме и прихвати и најтежа стварност”.

По његовим речима, све је то део велике приче која је тада захватила свет. А кроз судбину Елен Зајденфелд из Чуста у Мађарској, која је неким случајем преживела, подсетио је на страдања у фашистичким логорима и гасним коморама широм Европе током Другог светског рата.

Злочин познат као Новосадска рација починили су хортијевци, припадници мађарских окупационих снага, током 21, 22. и 23. јануара 1942. године. Владика бачки Иринеј који је на комеморативном скупу служио помен СПЦ, заједно са умировљеним епископом милешевским Филаретом, држи да је назив рација „лажни еуфемизам за испланирано, организовано и на најсуровији начин изведено масовно убијање невиних и незаштићених људских бића”.

Њихова „кривица” састојала се само у томе што су били Јевреји, Срби и Роми. Где је ту доброћудна полицијска рација, упитао је владика, објашњавајући зашто употребљава синтагму „злочин звани рација”.

„Мир, помирење, праштање јесте предуслов да се злочини не понављају. Нажалост, понекад на искрене поруке мира и опраштања нема одговора, или је недостојан људског бића. Зато апостол Павле саветује: имајте мир са људима, не пошто-пото, него колико до вас стоји, а то јесте максимални захтев, дакле све што до нас стоји, треба учинити”, поручио је епископ бачки.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић навео је да постоје датуми који нису само део историје и сећања већ и велика животна лекција за генерације. Дани у којима се одиграо злочин оставили су „живу рану на срцу Новог Сада” и од ње би се, додаје, тешко било опоравити и градити неки нови живот да Новосађани нису били добре комшије и пријатељи, попут велике породице.

Упозорио је да савремени фашизам вреба и наше друштво, да је скривен и подмукао и нема кукасти крст као лого, већ разне облике насиља, те да му се не сме дозволити да се приближи и узме маха.

Новосађани који су на кеј дошли да одају почаст жртвама рације палили су свеће и полагали цвеће на споменик „Породица”, а чланице Кола српских сестара послуживале су их житом.

Венце су на споменик положили председник покрајинске владе Игор Мировић, делегација Скупштине Војводине на челу са Иштваном Пастором, такође представници амбасада Израела, Мађарске, Јеврејске општине Нови Сад, Савеза јеврејских општина Србије, Матице ромске и потомака жртава рације. Са брода речне флотиле Војске Србије спуштен је венац у Дунав.

Аутор: Снежана Ковачевић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Служен помен поводом 76 година од Новосадске рације

„Ледена тишина“ – сећања на жртве Новосадске рације

Новосадска Рација 1942.

Сећање на погром хиљаде невиних | Јадовно 1941.

Годишњица почетка јануарске Рације 1942. у Шајкашкој области …

Како сам преживео »новосадску рацију« – Иван Ивањи | Јадовно …