Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Владика банатски Никанор – Не руше моју маленкост већ ауторитет СПЦ

Датум објаве: петак, 2 октобра, 2015
Величина слова: A- A+
Епископ Никанор
Епископ Никанор

Разговарала Наташа Јовановић

Искрено сам упитан над тим шта то значи тврда линиjа у СПЦ? Ако тврда линиjа значи чување вере православне онда би сви требало да будемо тврдолиниjаши, да чврсто веруjемо, и останемо како нас jеванђеље учи верни канонима

Последњих неколико година наjвећи напади на Цркву, епископе, свештенство, манастире, епархиjе и поjединце дешаваjу се у време или непосредно пре заседања Светог архиjереjског сабора. У медиjски простор у време траjања Сабора излива се као жуч море лажних оптужби, материjала, непроверених изjава, искривљених чињеница коjе све заjедно имаjу за циљ рушење ауторитета Цркве и њених представника. Проверени извори из врха СПЦ на коjе се обично аутори оваквих текстова позиваjу даjу тобоже некакав кредибилитет написаном. Уколико овакви

напади одмах не уроде жељеним плодом и гласине се покажу као неистините, таjни нападачи не одустаjу. Чекаjу следећу прилику, следећи Сабор. Они не мируjу. Каjања код таквих људи нема. Тешко jе прихватити такву лажну штампу, али ми веруjући људи морамо имати снаге да се уздигнемо изнад свега, сачувамо смирење и одлучност да се боримо за истину, каже у разговору за „Печат“ владика банатски Никанор.

У jедном  српском дневном листу коjи већ дуже време води кампању против поjединих епископа СПЦ, недавно се нашло и ваше име. Да ли их узимате за озбиљно и коjа jе то чудна веза између новинских пашквила и одлука Сабора?

Свака информациjа везана за нашу Цркву има озбиљну намеру и тако би jе требало тумачити чак и онда када jе реч о пашквили, и када су њени аутори људи коjи у озбиљном српском новинарству не уживаjу никакав кредибилитет. Наш народ каже да jе мање важно шта се каже него ко каже. Своjим начином писања и учитавањем исконструисане стварности, овакве вести говоре да ниjе посреди тек необавештеност, неукост, површност и примитивизам аутора, коjи jе у овом случаjу само извођач радова, већ да иза оваквих пашквила стоjе озбиљни црквенорушилачки кланови и озбиљни наручиоци, налогодавци и шаптачи. Када пишу пашквиле о мени, налогодавац не ради против моjе маленкости, његов посао превазилази и моjе име и моjу епархиjу. Таj налогодовац и сам наручен и обучен у страним штабовима ради на старом задатку: урушавању jединства и ауторитета Српске православне цркве. Све ово се дешава у тешким светски историjским приликама и врло осетљивим црквеним околностима везаним за припрему Осмог васељенског сабора. Трудим се и веруjем да ће наша Црква остати и опстати макар са двоjицом Богу и Цркви преданих људи, jер у Светом писму Господ каже:Тамо где су два или три у моjе име сабрани, ту сам и jа са њима. Црква jе Божjа, Бог ће jе чувати, а од нас, како jе говорио почивши Патриjарх Павле, сарадника Божjих, зависи како ћемо се показивати и приказивати пред Богом, да ли ћемо имати или не страх од Бога, да ли ћемо служити Богу или не, да ли смо искрени и одани или нисмо. Црква jе нас монахе, свештенике и владике припремала да њоj служимо, улагала у наше образовање и стицање искуства и jа се чудим с каквом лакоћом поjединци игноришу све оно што су добили од Цркве. Да ли то раде под притиском, и чиjим, у то не улазим, али знам да не служи на част ономе коjи одступа од основних принципа служења своjоj Цркви.

 Како обjашњавате чињеницу да jе у Српскоj цркви после упокоjења Патриjарха Павла смењено шест епископа, случаj непознат у било коjоj помесноj православноj цркви? Да ли су ове смене противне канонскоj природи епископске службе као доживотне, и противне Уставу СПЦ коjи одређуjе да епископ може бити уклоњен тек на основу црквено-судске пресуде?

За мене jе то jедна мистериjа тек делимично откривена. Знам само онолико колико стоjи у материjалу коjи добиjем на Сабору. Лично за себе хоћу да кажем да имам мир и спокоjство и да ћу потпуно мирне савести и с чврстом вером када умрем и одем на испит пред Богом чекати суђење. Сви смо ми добили задатак да у своjим епархиjама радимо што више и што боље знамо. И ми то и чинимо. Од епископа се тражи да све што ради буде беспрекорно и када jе тако онда му се мора дозволити да у своjоj епархиjи брани интересе Цркве, интересе црквених општина, манастира, поjединих личности… Благо речено чудне су биле оптужбе против поjединих високих великодостоjника коjе су релативно оправдане, jош мање доказане, а резултат jе очигледан.

 Да ли СПЦ има снаге да поново васпостави праксу у складу са канонима и предањем Цркве?

Сматрам да би свакоj пресуди против епикопа или његовоj осуди требало да претходи разговор у Сабору jер многи проблеми не би постоjали када би сви заjедно имали више слуха и времена за разговоре о поjединим питањима и проблемима. На челу ове епархиjе налазим се 12 година и никада ниjедан проблем нисам имао са епископом Румунске православне цркве, са њиховим свештенством и верницима. Са викаром РПЦ, оцем Моjсиjем имам одличну комуникациjу. Живимо у складу и хармониjи, иако би ова епархиjа управо због чињенице да две канонске цркве делуjу на њеноj териториjи могла постати неуралгична тачка. И само разговори и лепи односи како са помесним црквама, тако и са поjединцима у нашоj Цркви могу уродити плодом.

Шта jе заjедничко свим случаjевима уклањања епископа са дужности и да ли jе одбрана канонског поретка у овим случаjевима налазила браниоце у Сабору? Како изгледа поступак смене?

Сваком заседању Сабора коjи за тачку има и разматрање смене неког од епископа претходи достава писаног материjала на адресу сваког епископа како би се боље упознао са целим случаjем и поступком коjи jе у току или коjи jе окончан. У Сабору епископ коjи се носи са оптужбама изреченим против њега има могућност да каже шта о свему мисли, и тек онда се даjе Сабору да он по савести своjоj донесе одлуку. Међутим у стварности одлуке се брзо доносе, и не остављаjу могућност ни поправљања, ни покаjања… Друго, све док ми не постигнемо саборност клира и народа у Цркви увек ће бити потешкоћа да се наше одлуке примене, макар иза њих стаjала већина гласова. Лично у Сабору се са неким одлукама нисам сложио и њима нисам задовољан, али због саборности их примењуjем.

Епископ Никанор
Епископ Никанор

  Чудно jе да су се имена смењених и епископа виђених за смену, па и ваше, нашло на списку коjи jе своjевремено саставио владика захумско-херцеговачки, замераjући владикама тврдолиниjашење и неприлагођеност духу времена. Да ли заиста постоjи сукоб новог и старог? Шта чини то ново и шта су греси епископа коjи су се нашли на Григориjевоj проскрипциjи?

Искрено сам упитан над тим шта то значи тврда линиjа у СПЦ? Ако тврда линиjа значи чување вере православне онда би сви требало да будемо тврдолиниjаши, да чврсто веруjемо и останемо како нас jеванђеље учи верни канонима. Централна тема и уjедно окосница коjа прецизно дели мишљења и поjединце у Цркви jесте однос према Ватикану и Римокатоличкоj цркви. Ако будемо следили претке наше и остали доследни нашим предањима и предањскоj мудрости онда смо ми на путу политике Светог Саве коjи се jасно одредио према Ватикану.

Ако jе тако Свети Сава чинио, а сада jе свети, и ако су га следили сви наши свети преци чиме су онда мотивисани они коjи покушаваjу да данас, после толико векова, мењаjу зацртани светосавски пут. Шта значи модернизациjа?

Само ако смо правилно схватили jеванђеље и речи Христове, и ако га правилно примењуjемо у животу за нас не постоjи дилема. У оно време када jе писано рукама светих jеванђелиста, помоћу Духа светога, па до данашњих дана иста jе суштина нашега спасења. Никакве разлике око нашег спасења нема од онога момента када су утврђени догмати коjе су потврдили на сваком Светом васељенском сабору и дали Цркви да их спроводи, и данашњег времена.

 Како гледате на чињеницу да jе нарушавање jединственог богослужбеног поретка у СПЦ противно читавом низу одлука Сабора?

С богосужењем нема шале и ниjе наш народ без разлога уочио неке промене у богослужбеном поретку и назвао их новотарењем. Народ по олтару, иконостасу оцењуjе правилност службе, а не по томе да ли jе правилно извршена епиклеза светих дарова – он то не зна. То ствара збуњеност код народа. Али Богу хвала и патриjарх и већина епископа чуваjу стару форму богослужења. Сматрам да jе неопходно увести jеднообразни поредак. У Рускоj и Румунскоj цркви jе све

jеднообразно, и иконе и богослужбене одежде, и богослужбене књиге и кодекс облачења. Наредбом издатом од стране румунског патриjарха у целоj Румунскоj цркви богослужбени поредак jе исти, па како се служи у Букурешту, тако се служи и овде у Вршцу.

 Како гледате на припреме за наjављени Осми васељенски сабор и размимоилажења Московске и Цариградске патриjаршиjе у вези са питањем његове организациjе?

Несумњиво jе да ће тежиште Сабора бити на Цариградскоj патриjаршиjи и њеноj улози данас у православном свету. Отуда jе суштински битно са каквим ће питањима, аргументима и доказима иступати Московска патриjаршиjа. Народ каже – Чиjе благо тога и планина. Ако РПЦ излази на оваj Сабор са стотину милиона православних верника, а Цариградска са све расеjањем има занемарљив броj, питање jе како ће се Цариград владати и шта ће ставити као приоритет, добре односе са помесним црквама макар по цену да се нечега одрекне или ће бранити своjе приjемство

стечено у прошлости, можда са идеjом стварања униjатске цркве.

Неспоразума између Цариградске и других патриjаршиjа има као што их има и између Московске и Цариградске, и ако овако брзо буду текле припреме плашим се да ће испловити jош проблема коjи су засад невидљиви. Мудро би било анализирати не само ове две, већ све патриjаршиjе и њихове проблеме, па тек онда заказивати велике саборе. И у СПЦ постоjе проблеми од тзв. Македонске цркве до диптиха, те поjаве нових аутокефалних цркава. Вероватно jе да ће и проблем Кипарске цркве бити

доминантан jер би поjедине цркве и њу, као стару самосталну цркву, желеле да виде као патриjаршиjу, као што ће се само продубити већ испољена неслагања између поjединих источних цркава и њихових патриjаршиjа.

 У jавности се помиње и могућност мењања Устава СПЦ и увођење митрополитанског система. Да ли су те намере озбиљне, а комисиjа кредибилна?

На промени Устава се ради, али комисиjа нам ниjе доставила информациjу докле су промене стигле. Неке промене су неопходне jер на терену имамо више епархиjа и више епископа него што jе то раниjе био случаj. Али уколико се у Устав угради митрополитански систем, он неће проћи без обзира на то ко се буде латио пера и чиjе име буде испод текста. Уз то, ако у новом Уставу не буде стаjало Устав СПЦ народ га као таквог неће прихватити, а jа ћу први бити са народом. Некоме jесте стало да се у називу избаци одредница српска, али мислим да патриjарх то неће дозволити за свога живота.

 Да ли су новоосновани епархиjски савети испоставе аутокефалних цркава?

Немам сазнање да неко у СПЦ  покушава да постави границе епархиjама коjе би се поклапале са државним границама, али знам да jе Туђман своjевремено jедноj нашоj делегациjи коjа jе путовала у Загреб предложио овакву нову поделу епархиjа, на шта jе владика Сава шумадиjски одговорио да такву поделу не трпе ни сремска, ни суботичка бискупиjа, па зашто би онда трпеле наше православне епархиjе.

 Како обjашњавате чињеницу да се утицаj монаштва смањуjе, а свештенства повећава. Да ли би ту поjаву требало посматрати као феномен модернистичког уређења Цркве?

Вероватно да у поjединим деловима наше патриjаршиjе где нема дуже традициjе постоjања монаштва долази до антагонизма и сукобљавања. Традиционално наши монаси су увек били повучениjи, окренути молитви и од њих jе увек мање зависио живот Цркве. Свештенство jе данас броjниjе, али они радо иду у манастире и помажу монахе.

 Сматрате ли да jе СПЦ требало да узме учешћа у заjедничкоj комисиjи коjа ће се бавити питањем канонизациjе Алоjзиjа Степинца?

Претпоставимо да jе ова комисиjа формирана како би недовољно упућени папа можда сазнао више података из живота онога кога jе Римокатоличка црква беатификовала, а интелектуалци светског гласа прогласили викаром усташтва. Лично мислим да СПЦ нема и не би требало да има никакве везе са свецима Римокатоличке цркве, нити да узимањем учешћа у оваквим диjалозима даjе за право ватиканском концепту светости. Друго, Римокатоличка црква не би требало да од нас тражи било шта док год се не покаjе, не затражи опроштаj и то почевши од

римскога папе, преко последњег искушеника у њиховом клеру, а за сва почињена недела према нашоj Цркви и православљу кроз векове.

 Како гледате на чињеницу да jе наш Одбор за Јасеновац први умањио броj пострадалих у Јасеновцу?

Свако ко умањуjе броj jасеновачких жртава мора одговарати за то, као што се мора истражити и да ли су такви људи под притиском, чиjим, и како су се уопште нашли у позициjи да буду, и чиме уцењени. Ми само можемо наслутити зашто jе Одбор и ко из Одбора пристао на такве за српски народ болне уступке.

Извор: ПЕЧАТ

Везане виjести:

Папа не долази у Србиjу – Jadovno 1941.

ОБЕЛЕЖЕНА XVII ГОДИШЊИЦА ПРОГОНА И СТРАДАЊА СРБА КРАЈИШНИКА

Патриjарх: Вjера jе очувала српски народ – Jadovno 1941.

Васкршња посланица 2015. године СПЦ – Jadovno 1941.

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top