Otvaranje improvizovanog muzeja posvećenog Draži Mihailoviću, osim simbolički skromnog početka ispravljanja jedne velike istorijske nepravde, imalo je i jedan zanimljiv sporedni efekat.
Izazvani su jarost i agresivni fanatizam sledbenika sekte poklonika J. B. Tita, prononsiranog ratnog zločinca, dželata srpskog naroda, operetskog diktatora i po mnogo osnova devijantne osobe, ne sasvim jasnog porekla i identiteta.
Mlađe generacije imaju priliku da saznaju koliko duboko je u naše društvo utkana zločinačka jeres titoizma i u kojoj meri su i danas agresivni i puni mržnje prema svemu srpskom, fizički i ideološki naslednici ubica iz Lisičijeg potoka i dželata sa bezbrojnih stratišta koje su po Srbiji od 1944. rasejali oznaški Hanibali Lektori, razni Penezići, Rankovići, Kapičići i horde njihovih modernih asasina.
Zapad je od 1948. bezrezervno podržavao Tita a već od 1943. to su radili i Englezi. Razloge zna i razume svaki iole pismen čovek a detalji i podrobnija objašnjenja su svuda široko dostupni.
Podržavati Broza, osim kao deo Hladnog rata, značilo je i držanje srpskog naroda u okovima i njegovo svođenje na identitetski i politički razorenu i istorijski nemoćnu etničku strukturu. Ovi principi postali su militaristička strategija Zapada tokom ratova devedesetih a nakon Petog oktobra prerasli su u političku doktrinu Brisela, Berlina, Vašingtona i Londona.
Decenijama je Zapad ulagao novac i trud u osnivanje guste mreže svoje propagandno-obaveštajne agenture u vidu medija i nevladinih organizacija, sa ciljem da srpski narod oslabi, obeshrabri, politički indoktronira i sputava mu reuspostavljanje države na njegovom kulturnoistorijskom prostoru, za koju ideju je tokom vekova u ropstvu, dao žrtava kao malo koji evropski narod.
Zapad je preko svojih agenata od uticaja, titoizam ideološki prefarbavao u neoliberalizam, takođe antisrpsku lokalno prilagođenu ideologiju i svoje kadrove je ubacivao naročito posvećeno u tri oblasti, medije, kulturu i visoko obrazovanje tj. na univerzitete. Titova ideologija antisrpstva je na taj način nastavila da živi, ojačana, osavremenjena i obilato sponzorisana.
Alakanje njenih komesara i bukača možemo ovih dana da čujemo u vezi sa jednom od najbolnijih tačaka za titoiste i antisrpske aktiviste svih boja, a to je odavanje dužne minimalne počasti JVuO i njenom komandantu.
Građani bi trebalo da razumeju da su svi ovi razjareni aktivisti deo u osnovi iste društvene grupe, čiji je bazični cilj svakovrsno aktivno delovanje na svim poljima, protiv bilo kog razumno strukturisanog srpskog nacionalnog, državotvornog, ekonomskog, obrazovnog i kulturnoistorijskog interesa.
Što pre razumemo dijagnoze za stanje u kom se naše društvo nalazi, lakše ćemo naći i lekovite terapije.
I suprotno. Naredno o čemu se mora misliti je uklanjanje, i simbolički i građevinski ružnog komunističkog kvazi mauzoleja na Dedinju, besmislenog naziva, i prebacivanje Brozovih posmrtnih ostataka (pod uslovom da se tamo uopšte i nalaze) na neko groblje, mesto gde se po zakonu ljudi inače sahranjuju.
Logično bi takođe bilo ponuditi ih i Skoplju, Podgorici, Sarajevu, Zagrebu ili Ljubljani. Razlozi za ovo, takođe su dobro poznati.
Izvor: Fejsbuk stranica: Vladan Vukosavljević