Видовдан као српска судбина

Кроз векове 28. jун jе био важан, често и кобан датум за Србе, поставши саставни део колективне свести народа. Од Косовског боjа, атентата у Сараjеву, стварања Југославиjе, па до успона и пада Милошевића

Видовдан jе за Србе посебан дан, датум митских размера, синоним за велика страдања, али и победе и национална надахнућа. Од Косовског боjа, преко Првог светског рата, до данас, Видовдан jе остао дубоко усађен у свест народа.

Зато се и уочи овогодишње прославе у Грачаници не може заборавити чињеница да се судбина Срба вековима одређивала, ломила 28. jуна (15. jун по jулиjанском календару).

– Видовдан jе главна патриотска и духовна компонента српског народа, коjа jе додуше доживела замах тек у 19. веку са настанком нове националне свести. У историjи Европе ниjе било много тако спектакуларних битака као што jе Косовски боj, у коjем су погинула оба владара. Такав догађаj jе био предодређен да постане мит. То што су се касниjе на оваj датум, намерно или случаjно, одиграли и многи други догађаjи, само jе поjачало мит о Видовдану – обjашњава историчар Предраг Марковић.

Ево неких наjзначаjниjих догађаjа коjи су се десили на оваj дан:

КОСОВСКИ БОЈ (1389): Ниjедан други догађаj не симболизуjе српску историjу као битка на Косову. Кроз векове, она прати Србе кроз приче о хероjству, жртвовању, опредељењу за царство небеско уместо царства земаљског, о поразу из кога смо се духовно уздигли. Страдање српских бораца на Косову jе поистовећено са Христовим страдањем и основним идеjама хришћанске вере.

– У оваквоj интерпретациjи велику улогу jе имала црква. Кнез Лазар jе био њен дародавац, заштитник и миљеник, па jе Косовски боj глорификован, док jе Маричка битка, иако историjски значаjниjа, остала у другом плану. Један од разлога jе и локациjа битке, jер jе Косово имало много већи значаj за Србе – обjашњава историчар Чедомир Антић.

КОНВЕНЦИЈА СРБИЈЕ И АУСТРОУГАРСКЕ (1881): У замену за потпуну економску и спољнополитичку потчињеност Бечу, српска држава и династиjа Обреновића су као краљевина добиле међународно признату независност. Била jе то само наjава многих преломних тачака, када jе Србиjа морала да бира између Истока и Запада.

– Не би било добро да данашња политичка елита мора да доноси тако тешке одлуке, односно да дође у ситуациjу у коjоj су тада били Обреновићи, с обзиром на то да jе конвенциjа са Аустроугарском представљала jедну врсту капитулациjе – каже Предраг Марковић.

БАЛКАНСКИ РАТ (1913): Само неколико часова по окончању видовданског празновања 28. jуна, Бугари су извели напад на Брегалници, што jе био увод у Други балкански рат.

ПРИНЦИП УБИЈА ФЕРДИНАНДА (1914): Долазак аустроугарског престолонаследника у Сараjево на Видовдан требало jе да понизи и дисциплинуjе непослушне Србе у царевини. Ипак, на крилима косовског мита о жртвовању, Гаврило Принцип jе убио Фердинанда. Уследило jе ново велико српско страдање, али и национално уздигнуће, у коjе су веровале све генерациjе од 1389. године.

ВЕРСАЈСКИ СПОРАЗУМ СА НЕМАЧКОМ (1919): Иако се оваj догађаj сасвим случаjно одиграо 28. jуна, на наjбољи начин симболизуjе краj Првог светског рата, с обзиром на то да jе рат и почео нападом на Србиjу.

ВИДОВДАНСКИ УСТАВ СХС (1921): Већ у процесу стварања наjвишег правног акта будуће Југославиjе били су видљиви потенциjални политички сукоби, коjи ће разарати земљу наредних децениjа.

ДОНЕТА РЕЗОЛУЦИЈА ИНФОРМБИРОА (1948): Још jедан Видовдан, када jе Србиjа, тада унутар Југославиjе, морала да бира између Истока и Запада.

УСПОН МИЛОШЕВИЋА НА ГАЗИМЕСТАНУ (1989): Управо на Видовдан Слободан Милошевић се устоличио у националног вођу и повео Србе у догађаjе за коjе нису били нимало спремни.

СРБИ У ХРВАТСКОЈ (1990): Са намерном симболиком, амандманима на Устав Хрватске, Срби су 28. jуна 1990. престали да буду конститутивни народ ове републике.

ВИДОВДАНСКИ САБОР ОПОЗИЦИЈЕ (1992): Иако у сенци 9. марта, ово су били наjвећи протести против Милошевића у организациjи ДЕПОС-а. Били су и окидач за будуће демонстрациjе.

МИЛОШЕВИЋ ИСПОРУЧЕН ХАГУ (2001): Тачно 12 година после Газиместана, Милошевић jе изручен суду у Хагу. Датум изручења готово да jе изазвао више критика него сам догађаj. Национално понижење или намерно пружена прилика Милошевићу да поново на Видовдан уђе у историjу, „као борац против светске неправде“ – дилема jе око коjе до данас траjу спорења.

ЛАЗАРЕВЕ КЊИГЕ

Колики jе утицаj, макар у прошлости, Видовдан имао на Србе, наjбоље показуjу сведочења Османа ефендиjе, коjи jе оптуживао Карађорђеве устанике 1806. да у рукама стално носе књиге кнеза Лазара и да jе он подстрекач буне у њиховом разуму. Видовдан jе за државни празник проглашен 1889. године, на 500. годишњицу Косовског боjа, када jе уприличена и прослава миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жича. Као национални празник опстао jе све до доласка комуниста на власт. Данас jе Видовдан пре свега датум када се сећамо оних коjи су дали живот за Србиjу.

Извор: novosti