„Вести“ у Минхену: Немци видели истину о Јасеновцу

У понедељак, 10. априла, у Документационом центру националсоцијализма у Минхену приказан је документарни филм „Злочин над злочинима“ чији је аутор новинар РТРС Мира Лолић- Мочевић. Уз сведочења преживелих логораша и много документарног материјала, филм носи снажну поруку да треба опростити, али се никад не сме заборавити страдање, пре свега Срба, Јевреја и Рома, у Независној Држави Хрватској (НДХ).

То је и универзална порука свету, да се нигде и никад не догоди такво страдање људи, поготово деце која су најневиније жртве сваког рата.

Стравичан злочин

У филму говоре историчар и академик Василије Крестић, историчар Јован Мирковић, дугогодишњи директор спомен-комплекса Јасеновац, који је 1992. године протеран из Хрватске.
Говорећи о стравичном злочину усташа над српском, јеврејском и ромском децом у НДХ, Јован Мирковић је рекао да то што се у то време догодило представља злочин над злочинима и његове речи послужиле су режисеру Мири Лолић-Мочевић за наслов филма.

До приказивања филма о страдању више од 70.000 деце у Јасеновцу, али и у другим деловима тадашње НДХ, дошло је захваљујући сарадњи историчара др Дариа Видојковића са Универзитета у Регензбургу и Документационог центра националсоцијализма у Минхену, чији је оснивач професор др Винфрид Нердингер поздравио присутне на пројекцији и захвалио на сарадњи са режисером и др Видојковићем који је радио превод на немачки.

Документарни филм траје 44 минута и говори о страдању српске, јеврејске и ромске деце у Јасеновцу и другим логорима НДХ. У уводу пред пројекцију филма др Дарио Видојковић је подсетио на неколико важних момената.

– На месту пројекције овог потресног документарног филма о страдању деце, некада је била централа Хитлерове партије, пре 76 година, 6. априла 1941. године, Хитлер је бомбардовао Београд, а на данашњи дан 10. априла 1941. године у Загребу је основана Независна Држава Хрватска. Све то је много више од обичне случајности – рекао је др Видојковић и захвалио домаћинима на спремности да се у овом објекту и на овом месту прикаже филм који говори о страдању деце у НДХ у којој је постојао једини логор за децу током Другог светског рата.

Кроз сведочење десеторо преживелих, тада деце, у логору Јасеновац и другим логорима НДХ, али и документарни материјал, отвара се истина о догађајима који су пола века скривани од јавности. О томе се није говорило, нити писало, јер то је била забрањена тема у некадашњој Југославији – каже режисерка филма.

– После једног од бројних документарних филмова које сам снимила о страдању српског народа, поготово деце у рату, јавила ми се жена која је сведок страдања у логорима и рекла ми: „Миро, немој никада престати да причаш о том злу које нам се десило, не зато да бисмо се светили, него зато да се то никада више никоме не деси. Ћутали смо 50 година о свему томе и ред је да једном престанемо да ћутимо.“ Од тадашње приче Душанке Тепић настало је око 30 документарних филмова о страдању српске деце у НДХ – рекла је после пројекција режисерка Мира Лолић-Мочевић.
Међу посетиоцима је било доста Немаца, али и наших људи.

Посебно су поздрављени Снежана Миљанић, генерални конзул Србије у Минхену и јереј Илија Ромић.

Утисци гледалаца после пројекције: Страшно је што се не сећамо

– Видели смо какав се промишљени злочин десио над српском децом, остали смо неми од количине зла. Ми хришћани се не бавимо злом и „тајна зла“ нам остаје непозната. Мене више од тог зла саблажњава некаква наша апатија, тј. српска незаинтересованост и занемаривање историје. Изгубили смо „културу сећања“, како рече Мира Лолић Мочевић. Страшно је и помислити да се не сећамо и да не помињемо ову нашу поклану децу – казао нам је Јереј Илија Ромић после пројекције.

Љубица Богдановић-Хепфл каже да је за њу било дирљиво све што је видела и чула.
– Ја сам једно од деце рата која нису све то доживела, него смо само слушали од родитеља. И моји су из Босне и Херцеговине и делимично су жртве Јасеновца. За мене је ово било веома потресно, а порука коју смо чули је и људска и дивна – да треба да знамо и да не заборавимо, али да опростимо.

Радивоје Малић се осећао жалосно за време гледања филма.

– За мене је најснажнија порука филма да не сме да се заборави оно што се догодило. Велика је ствар да је филм преведен и на немачки језик да и други виде и сазнају праву истину о страдању нашег народа.

Далибор Вишић је и новчано подржао реализацију овог филма, на чему су му захвалили и режисер и др Дарио Видојковић.
– Ово је врло важно за наш народ и његову будућност, јер то никад више не би смело да се догоди. Ја сам у селу Мотике, где су Србе поклале усташе у Другом светском рату, са 18.000 евра помогао једном човеку, који има двоје деце, да купи сто оваца и да настави да живи баш ту.

Аутор: Б. Миличић

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

„Ходочашће Јадовинско“, аутор: Мира Лолић-Мочевић | Јадовно …

У Бањалуци промоција књиге „Злочин над злочинима“ | Јадовно …

РTРС почео снимање документарног филма о страдању Срба …

Др Дарио Видојковић: Шта са геноцидом над Србима? | Јадовно …

Видојковић: Илићев покушај ревизије | Јадовно 1941.

Није промашај, али ни пун погодак | Јадовно 1941.