У сновима јавља ми се често
моје родно мјесто ,
сада ми и косе сиједе често
недостаје ми моје родно мијесто ,
ко отјера сиву птицу
са шамарице у равницу
мјесто моје спомињем те често ,
гдје пшеница је ницала ,
а шљиве су се купиле ,
гдје ракија се пекла врућа ,
гдје је остала моја кућа
туђе сунце ме сада мије ,
а родом сам са баније
деведесет пету не спомињем лако
због ње би цјелу ноћ плако
године су многе прошле ,
а од уне до дрине
остало је пуно празнине ,
туђина ме штипа за груди ,
а срце хоће да полуди
остао ми је страх у души ,
а имање ми се полако руши
празне куће зјапе и плачу
док ја прелазим рачу …
Аутор: Вељко Остојић
Извор: Банија онлајн
Везане вијести: