arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Велимировић: Ко одговара за 1650 мртвих ?

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/janko-velimirrovic.jpg

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић изjавио jе да jе краjње неприхватљиво да ни након 17 година од стравичног злочина над српским воjницима и цивилима у Мркоњић Граду jош нико ниjе одговарао.

„Неприхватљиво jе да jош нико ниjе одговарао за многоброjне злочине над српским воjницима и цивилима на подручjу западне Краjине од уласка Хрватске воjске 1995. године до повратка српског становништва у фебруару 1996. године“, рекао jе Велимировић Срни.

Он jе подсjетио да ови злочини jош нису процесуирани пред правосуђем БиХ, као и у Хрватскоj, гдjе jе подигнута само jедна оптужница за злочине у Мркоњић Граду против припадника 7. Гардиjске бригаде Хрватске воjске „Пуме“.

„Према начину процесуирања и документовања овог злочина у Хрватскоj не можемо очекивати било какву осуђуjућу пресуду, jер наводно нема сарадње између правосудних институциjа Хрватске и БиХ“, истакао jе Велимировић.

Он jе рекао да jе Савез логораша Републике Српске комплетан доказни материjал о почињеним ратним злочинима над српским воjницима и цивилима у Мркоњић Граду доставио Тужилаштву Хрватске у Загребу.

Велимировић jе напоменуо да су нетачни наводи хрватских власти да правосуђе Хрватске нема довољно доказа да се могу процесуирати извршиоци и наредбодавци почињених ратних злочина из редова Хрватске воjске у периоду од септембра 1995. године до jануара 1996. године.

„Очекуjемо од Жупаниjског државног тужилаштва у Загребу да у току извођења доказа користи раниjе достављену документациjу, односно да сарађуjе са органима Републике Српске у поступку, како би се пред лице правде извели наредбодавци и извршиоци овог злочина“, истакао jе Велимировић.

Он jе рекао да jе позната чињеница да jе операциjама „Маестрал“ и „Јужни потез“ командовао хрватски генерал Анте Готовина, а да су у тим операциjама учествовали припадници 4. Гардиjске бригаде Хрватске воjске под командом генерала Дамира Крстичевића, 7. Гардиjска бригада под командом Ивана Кораде, Први хрватски гардиjски здруг и друге jединице из састава Хрватске воjске.

Велимировић jе подсjетио да се приликом именовања министра одбране Хрватске Анте Котромановића у jавности спекулисало око његове командне одговорности за почињене злочине у Мркоњић Граду.

У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова 10. октобра у Мркоњић Граду биће обиљежено 17 година од страдања Срба у западноj Краjини, из коjе jе са своjих вjековних огњишта протjерано више од 120.000 људи, а убиjено 1.650 српских воjника и цивила.

У Мркоњић Граду до сада jе ексхумирано 1.214 тиjела, док се jош потражуjе 420 тиjела убиjених српских воjника и цивила.

За 117 дана хрватске агресиjе на подручjу Мркоњић Града порушено jе и запаљено 2.308 стамбених обjеката, док jе око 3.000 стамбених обjеката уништено и опљачкано, тако да се ратна штета само у овоj општини процjењуjе на око 670 милиона КМ.

Извор: http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/baneri/srna.png

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​