Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Велику сликарку убиле Швабе само зато јер је била Српкиња

Датум објаве: уторак, 28 октобра, 2014
Објављено у Први свјетски рат
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/danica-jovanovic.jpg

Да jе живела дуже, вероватно би било тешко изброjати све њене радове. Остаjе само да наслутимо за колико нас jе великих дела Данице Јовановић рат ускратио. Јер, ова академска сликарка jе живела само 28 година.

Да 12. септембра 1914. ниjе стрељана у подножjу Петроварадинске тврђаве, извесно jе да би се цифра од стотинак слика, колико jе урадила, бар двоструко увећала. Аустроугарска сила ниjе jоj допустила да живи дуже. Била jе оцењена као неподобна! А заправо, била jе “само” угледна Српкиња, коjа се не либи да наглас говори и жели слободу свог народа.

Даница jе рођена 4. jануара 1886. године у сремском селу Бешка. Била jе пето дете у породици скромног ратара, у чиjоj се кући стално орио дечjи смех. Од наjраниjих дана jе показивала склоност ка сликању, па се по вароши причало о чуду – чим пронађе парче папира, нешто нацрта. Свог дара, али и љубави, постала jе свесна када су сликари Душан и Стеван Алексић почели да обнављаjу животопис у бешчанскоj цркви, а она им помагала. У новосадскоj Вишоj девоjачкоj школи, у коjоj jе учила, свима jе било jасно да jе реч о даровитоj девоjци. Умиљата ученица се издваjала оштроумношћу и лаким баратањем четкицом и боjама.

Родитељи су jедва успели да jе пошаљу у Нови Сад, а управитељ Више школе Аркадиjе Варађанин и наставница цртања Александра Сандић, уз помоћ племенитих добротвора, пронашли су начин да jоj обезбеде наставак школовања у Београду. Даница jе постала ђак цењене Уметничко-занатске школе. Била jе то одскочна даска за женску сликарску академиjу у Минхену, у коjу се ниjе лако улазило, а Даница jе одшкринула њена врата.

Те, 1910. године, нашла се у друштву наjпризнатиjих младих уметника, међу коjима jе био и Стоjан Аралица. Нова звезда jе рођена! Даница jе примљена у Пинакотеку где jе копирала слике великих маjстора, продавала jе своjе радове на тржишту, добиjала награде… После четири године постала jе академска сликарка, са дипломом jе могла да ради као наставница “цртања и малања”, а примљена jе и у “Женско уметничко удружење” и ту излагала. И не само то… Била jе члан и благаjник патриотског удружења српских студената у Минхену “Србадиjа”, чиjи jе управник Стоjана Аралица, а књижар Живорад Настасиjевић. После Балканских ратова њихово поље деловања jе постала и политика, а Даница jе похваљена за “енергичан рад”. Сликала jе мост код Љум куле, Везиров на Дриму и срушени Савски мост у Београду, што указуjе да jе вероватно путовала у новоослобођене краjеве у домовини, али о томе нема доказа. Или их jе она скривала.

Било jе довољно то што jе активна у “Србадиjи” и што слика срушени мост, па да jе већ у првим данима Првог светског рата, чим се вратила у родну Бешку, запазе окупаторске власти. Њена снажно изражена свест о српству и потреби да jе чува, ставили су jе на листу неподобних. Одмах после Церске битке, кренула jе одмазда. Виђениjи становници сремских села, коjи су се радовали доласку Србиjанаца, хапшени су и осуђени због “велеиздаjе” и стрељани у присуству мештана, како би сви видели како се кажњаваjу издаjице Аустроугарског цара. То се догодило и Даници Јовановић. Ухапшена jе, док jе са књигом испод руке шетала Бешком. Код куће jе оставила недовршено платно “Отмица Леукипових кћери”, по Рубенсу. И снове о будућности.

Тоша Искруљев jе у “Распећу српског народа у Срему 1914. године” забележио:

– Када jе прочитана пресуда, коjу нико ниjе разумео осим њих неколико, настало jе грозно нарицање и запевка. Сви су они, њих 38, осуђени на смрт. Суд им jе дао по сата за међусобни опроштаj. Дана jе чупала косу са себе, хаљине jе дерала, руке ломила. Молила jе судиjе на српском и на немачком jезику да се смилуjу на њу. Када се приближила Грижевинском (члану преког суда), оваj jу jе одгурнуо од себе изjавивши да се мора стрељати, jер jе велика Српкиња. Дана, као и сви остали, кад су видели да у зликовца милости нема, громогласно узвикуjе: Живела велика Србиjа! Живео краљ Петар! Доле зликовци српски!

Три децениjе касниjе испоставиће се да jе смртна пресуда Даници изречена jош док jе студирала. На Петроварадину jе 1944. године пронађена архива угарске полициjе, у коjоj се налазио допис немачке царске полициjе из Минхена о понашању српских студената. Црним масним словима jе записано да jе Даница Јовановић “опасна Српкиња”. Било jе само питање тренутка када ће ороз бити повучен.

ДАНИ СЕЋАЊА НА ВЕЛИКУ СРЕМИЦУ

У години обележавања стогодишњице Првог светског рата, историчар уметности Јасна Јованов jе у Београду приредила изложбу о великоj Сремици, скинувши прашину са њеног лика и дела. У сликаркином родном селу од 1995. године постоjи ликовна колониjа под њеним именом, а пре неколико дана jе завршена манифестациjа “Дани Данице Јовановић”, коjу су организовали представници Друштва српско – грчког приjатељства.

 

Извор: Intermagazin.rs

 

Везане виjест:

Маjка коjу краљ ниjе заборавио

ПОМЕН СРПСКОЈ ХЕРОИНИ МИЛУНКИ САВИЋ

ЗАБОРАВЉЕНА ХЕРОИНА: Рат баба Вишње против Аустроугарске

Ура Срби, напред у отаџбину!

 

 

 

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top