Veliku slikarku ubile Švabe samo zato jer je bila Srpkinja

Da je živela duže, verovatno bi bilo teško izbrojati sve njene radove. Ostaje samo da naslutimo za koliko nas je velikih dela Danice Jovanović rat uskratio. Jer, ova akademska slikarka je živela samo 28 godina.

Da 12. septembra 1914. nije streljana u podnožju Petrovaradinske tvrđave, izvesno je da bi se cifra od stotinak slika, koliko je uradila, bar dvostruko uvećala. Austrougarska sila nije joj dopustila da živi duže. Bila je ocenjena kao nepodobna! A zapravo, bila je “samo” ugledna Srpkinja, koja se ne libi da naglas govori i želi slobodu svog naroda.

Danica je rođena 4. januara 1886. godine u sremskom selu Beška. Bila je peto dete u porodici skromnog ratara, u čijoj se kući stalno orio dečji smeh. Od najranijih dana je pokazivala sklonost ka slikanju, pa se po varoši pričalo o čudu – čim pronađe parče papira, nešto nacrta. Svog dara, ali i ljubavi, postala je svesna kada su slikari Dušan i Stevan Aleksić počeli da obnavljaju životopis u beščanskoj crkvi, a ona im pomagala. U novosadskoj Višoj devojačkoj školi, u kojoj je učila, svima je bilo jasno da je reč o darovitoj devojci. Umiljata učenica se izdvajala oštroumnošću i lakim baratanjem četkicom i bojama.

Roditelji su jedva uspeli da je pošalju u Novi Sad, a upravitelj Više škole Arkadije Varađanin i nastavnica crtanja Aleksandra Sandić, uz pomoć plemenitih dobrotvora, pronašli su način da joj obezbede nastavak školovanja u Beogradu. Danica je postala đak cenjene Umetničko-zanatske škole. Bila je to odskočna daska za žensku slikarsku akademiju u Minhenu, u koju se nije lako ulazilo, a Danica je odškrinula njena vrata.

Te, 1910. godine, našla se u društvu najpriznatijih mladih umetnika, među kojima je bio i Stojan Aralica. Nova zvezda je rođena! Danica je primljena u Pinakoteku gde je kopirala slike velikih majstora, prodavala je svoje radove na tržištu, dobijala nagrade… Posle četiri godine postala je akademska slikarka, sa diplomom je mogla da radi kao nastavnica “crtanja i malanja”, a primljena je i u “Žensko umetničko udruženje” i tu izlagala. I ne samo to… Bila je član i blagajnik patriotskog udruženja srpskih studenata u Minhenu “Srbadija”, čiji je upravnik Stojana Aralica, a knjižar Živorad Nastasijević. Posle Balkanskih ratova njihovo polje delovanja je postala i politika, a Danica je pohvaljena za “energičan rad”. Slikala je most kod Ljum kule, Vezirov na Drimu i srušeni Savski most u Beogradu, što ukazuje da je verovatno putovala u novooslobođene krajeve u domovini, ali o tome nema dokaza. Ili ih je ona skrivala.

Bilo je dovoljno to što je aktivna u “Srbadiji” i što slika srušeni most, pa da je već u prvim danima Prvog svetskog rata, čim se vratila u rodnu Bešku, zapaze okupatorske vlasti. Njena snažno izražena svest o srpstvu i potrebi da je čuva, stavili su je na listu nepodobnih. Odmah posle Cerske bitke, krenula je odmazda. Viđeniji stanovnici sremskih sela, koji su se radovali dolasku Srbijanaca, hapšeni su i osuđeni zbog “veleizdaje” i streljani u prisustvu meštana, kako bi svi videli kako se kažnjavaju izdajice Austrougarskog cara. To se dogodilo i Danici Jovanović. Uhapšena je, dok je sa knjigom ispod ruke šetala Beškom. Kod kuće je ostavila nedovršeno platno “Otmica Leukipovih kćeri”, po Rubensu. I snove o budućnosti.

Toša Iskruljev je u “Raspeću srpskog naroda u Sremu 1914. godine” zabeležio:

– Kada je pročitana presuda, koju niko nije razumeo osim njih nekoliko, nastalo je grozno naricanje i zapevka. Svi su oni, njih 38, osuđeni na smrt. Sud im je dao po sata za međusobni oproštaj. Dana je čupala kosu sa sebe, haljine je derala, ruke lomila. Molila je sudije na srpskom i na nemačkom jeziku da se smiluju na nju. Kada se približila Griževinskom (članu prekog suda), ovaj ju je odgurnuo od sebe izjavivši da se mora streljati, jer je velika Srpkinja. Dana, kao i svi ostali, kad su videli da u zlikovca milosti nema, gromoglasno uzvikuje: Živela velika Srbija! Živeo kralj Petar! Dole zlikovci srpski!

Tri decenije kasnije ispostaviće se da je smrtna presuda Danici izrečena još dok je studirala. Na Petrovaradinu je 1944. godine pronađena arhiva ugarske policije, u kojoj se nalazio dopis nemačke carske policije iz Minhena o ponašanju srpskih studenata. Crnim masnim slovima je zapisano da je Danica Jovanović “opasna Srpkinja”. Bilo je samo pitanje trenutka kada će oroz biti povučen.

DANI SEĆANjA NA VELIKU SREMICU

U godini obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, istoričar umetnosti Jasna Jovanov je u Beogradu priredila izložbu o velikoj Sremici, skinuvši prašinu sa njenog lika i dela. U slikarkinom rodnom selu od 1995. godine postoji likovna kolonija pod njenim imenom, a pre nekoliko dana je završena manifestacija “Dani Danice Jovanović”, koju su organizovali predstavnici Društva srpsko – grčkog prijateljstva.

Izvor: Intermagazin.rs

Vezane vijest:

Majka koju kralj nije zaboravio

POMEN SRPSKOJ HEROINI MILUNKI SAVIĆ

ZABORAVLjENA HEROINA: Rat baba Višnje protiv Austrougarske

Ura Srbi, napred u otadžbinu!