Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Великосрпска авет поново на удару марксиста

(Поводом семинара „Између нације и истине: (Нова) Историја Републике Српске“ одржаног у Бања Луци 18. 10. 2017)

Помпезно најављен, „критички семинар“ под називом „Између нације и истине: (Нова) Историја Републике Српске“ још једном је показао да озбиљна и одговорна друштвена критика није исто што и површно критизерство и (псеудо)идеолошко проказивање стварних или пројектованих противника.

Семинар је организован у оквиру пројекта „Разоткривање историје“ који спроводи организација „РеЕКС“. У центру пажње овог пројекта је феномен „ревизије историје“. Покровитељи семинара су били Европска културна фондација (ECF) и Швајцарска агенција за развој и сарадњу (SDC). Као основни задатак семинара, најављено је давање одговора „на питање који су циљеви најновије мејнстрим хисториографске продукције у Републици Српској и сусједству“.[1]  Упркос таквој најави, није било ријечи о „циљевима мејнстрим хисториографије“ у „сусједству“. Није било ни ријечи о „хисториографији“ у Републици Српској већ је предмет дискусије била искључиво књига Историја Републике Српске аутора Чедомира Антића и Ненада Кецмановића.

Сви учесници семинара, наступајући са прокламованих љевичарских позиција, истакли су да поменута књига садржи бројне мањкавости. Карактеристично је мишљење Тамаре Шмидлинг, једног од учесника, која је по образовању „социјална антропологиња“, да је у књизи проблематично представљено стварање „онога што данас називамо Република Српска“. Никола Вукобратовић који је дипломирао „повијест и компаративну књижевност на Филозофском факултету у Загребу“ у свом излагању је тврдио да су аутори Антић и Кецмановић „преспавали“ читав један вијек развоја историографије јер држава (у овом случају Република Српска) није и не може бити предмет историографске обраде још од 19. „стољећа“. Ове двије тврдње учесника семинара недвосмислено показују да циљ овог скупа није било само критичко преиспитивање Историје Републике Српске већ и указивање на то да „оно што данас називамо Република Српска“ не може и не смије да буде посебан предмет историографског истраживања. „Оно што данас називамо Република Српска“ (читај „тзв. Република Српска“) дакле, не смије да добије историографску легитимацију не само од Чедомира Антића и Ненада Кецмановића већ ни од било кога другог.

Шта у визури учесника семинара и пројекта „Разоткривање историје“ означава кључни појам „ревизија историје“? По ријечима Вахиде Рамујчић из организације „РеЕКС“, „Историјски ревизионизам проводи се на различитим нивоима у овим нашим друштвима-кроз судске рехабилитације, кроз музејске поставке, уџбеничка штива, разне текстове. Ми кроз различите семинаре и са различитим стручњацима бавимо се отварањем ових тема“. Фактички суд да је након распада Југославије дошло до „ревизије историје“ у новонасталим државама, у очима љевичарских критичара се неком чудном логиком претвара у негативан вриједносни суд. Дакле, до те „ревизије“ по њима није требало да дође. То би значило да након распада Југославије нема никаквог квантитативног и квалитативног помака у историјској науци. Такође, то би значило да је једино у једнопартијској, социјалистичкој Југославији постојао правилан однос према прошлости. То су крајње консеквенце начина мишљења и начина изражавања наших љевичара. Историографија након распада бивше државе не може да се сведе искључиво на „антикомунистички ревизионизам“.

Нација и држава су релевантна тема у историографији и данас. То негирају наши борбени марксисти јер, како сугерише наслов семинара, истина се налази насупрот нацији. Историју Републике Српске Чедомира Антића и Ненада Кецмановића треба критиковати али не по идеолошким критеријумима већ у име и по начелима историјске науке.

На крају, остаје питање због чега је бањалучки портал „Бука“ нетачно пренио како је на скупу било „веома бурно, јер су се окупили локални историчари који су бранили дјело Историја РС“? Нико од присутних „локалних“ историчара није бранио „дјело Историја РС“ већ се водила полемика у вези са бројним начелним историографским питањима. Можда и „Бука“ сматра да не треба да се пише историја нечега „што данас називамо Република Српска“.

АУТОР: Никола Ожеговић

ФОТО: Buka

[1] http://www.6yka.com/novost/130503/preispitivanje-nacije-i-istine-kakva-je-to-je-nova-istorija-republike-srpske. Приступљено 22. 10. 2017.

Извор: Срби у БиХ

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: