Српски историчар академик Василије Крестић рекао је за Срну да се у његовој студији „О називу језика у прошлости Хрватске“, која ће сутра бити представљена у Бањалуци, говори о великохрватској идеји да се створи велика Хрватска и јединствен хрватски народ, а присиле Срби да изгубе своје име и идентитет и постану „православни Хрвати“.
„Ту се види једна агресивност, нападна и безобзирна политика, сурово притискање Срба да се одрекну свог идентитета. Ту су корени не само великохрватске политике, него и геноцида. Ако нећете да се приклоните таквој политици, ми ћемо нације довести до таквих резултата које желимо да постигнемо таквом политиком“, рекао је Крестић.
Крестић је нагласио да је кроз документацију, која се односи на назив језика и силне промјене његовог назива, да ли је српски или хрватско-српски или југословенски, желио да покаже како је дошло до велике искључивости званичне хрватске политике.
Он је додао да је намјера хрватске политике била да се створи јединствена хрватска држава, под хрватским политичким народом, док би свим осталим народима, прије свега Србима који су по бројности друга нација у Хрватској, било избрисано њихово име, да не буду Срби, него православни Хрвати.
Крестић је подсјетио да се од револуције 1848. године све до данашњих дана, то српско име изостављало из назива језика, да се брисало и игнорисало и из назива језика и из назива народа који постоји у Хрватској.
„Ту су документи који говоре о томе да је требало наметнути ту хрватску, односно великохрватску идеју и створити јединствен хрватски политички народ и велику Хрватску, другим ријечима присилити Србе да изгубе своје име, идентитет и да постану православни Хрвати“, навео је он.
Крестић је напоменуо да је у Хрватској званично избрисан двојни назив језика и да они више не говоре да је то језик са двојним називом, него је то постао хрватски језик, као што је Хрватска академија наука више није „југословенска“.
Он је истакао да таква политика није хрватски изум, него су је Хрвати преузели од Мађара.
„У време револуције, заједно са Србима, Хрвати су се борили против великомађарске политике, која је хтела да створи велику Мађарску од Карпата до Јадрана и да многонационална Угарска буде јединствена као држава мађарског политичког народа. Нису признавали народност или националност“, каже Крестић.
Он подсјећа да се Хрвати боре против тога у вријеме револуције, а онда од 1860. године упорно, /са кратким паузама, у којима су им Срби били потребни/, прихватају такву мађарску политику с циљем да се створи велика Хрватска и да буде што је више могуће чиста, са хрватским политичким народом.
Крестић је појаснио да је ову студију објавио поводом сарајевске декларације о заједничком језиком, како би показао шта се све подразумијева под језиком, да то није језичко, нити лингвистичко питање.
„У тим сукобима око језика бије се врло значајна политичка битка, која нема никакве везе са језиком. Језик је један, а како ће га ко звати, то је ствар политике. Студија разобличава целокупно хрватску политику од најранијих дана до данашњег тренутка“, додао је Крестић.
Према његовим ријечима, ова студија улази у оквир његовог ширег рада који се тиче српско-хрватских односа и историје Срба у Хрватској, а пошто је цијели свој вијек провео на том питању, сада је обрадио и сегмент из те области, који се тиче формално назива језика.
У Бањалуци ће сутра бити представљена научна студија академика Василија Крестића „О називу језика у прошлости Хрватске“, у издању Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда.
Студија ће бити представљена у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ од 14.00 часова, а о књизи ће говорити предсједник АНУРС Рајко Кузмановић, те професори Богољуб Шијаковић, Софија Божић и Василије Ђ. Крестић, те Миодраг Којић, потпредсједник Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Академик Василије Крестић поводом годишњице оснивања НДХ …
Две нове књиге Василија Крестића – извештај са трибине …
Крестић: Велике грешке учињене због слоге и јединства …
Крестић: Меморандум САНУ није разбио Југославију | Јадовно …