На данашњи дан пре тачно 100 година, 21. јануара 1916. године, почело је сахрањивање преминулих Срба у Крфском каналу, који ће касније добити назив Плава гробница
После натчовечанских напора у гудурама данашње Албаније и додатне голготе од 160 километара пешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, српски војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености.
Како није било довољно места на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да их сахрањују у мору.
Према званичним, али непотпуним подацима, јер сви умрли нису евидентирани, до 23. марта 1916. у Крфском каналу сахрањено је 4.847 српских војника и официра.
Постојао је обичај да сви наши бродови који пролазе Крфским каналом застану како би одали почаст страдалим српским ратницима.
Чувени српски песник Милутин Бојић, који је и сам преминуо у Грчкој током опоравка, написао је легендарну „Плаву гробницу“, која је остала као најсликовитије и најпотресније сведочанство са Крфа.
Послушајмо како је чувену елегију изрецитовао наш познати глумац Драган Николић у документарном филму „Гдее цвета лимун жут“.
Извор: Informer