Vasilije Krestić: Vladika Jovan Ćulibrk ključna ličnost oko smanjivanja broja srpskih žrtava genocida u Pavelićevoj NDH

Međunarodni naučni skup o Jasenovcu otkazan jer je Efraim Zurof, izraelsko-američki istoričar, poručio da ga ne treba održati jer će poremetiti odnose između Srbije i Hrvatske.

Već duže vreme u našoj javnosti ispoljeno je veliko neslaganje koje se tiče broja srpskih žrtava postradalih u genocidu počinjenom nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Do neslaganja je došlo zbog toga što se pojavila grupica istoričara koja neosnovano, bez ikakvih novih dokaza, ignoriše postojeće prvorazredne izvore o broju umorenih i smanjuje njihov broj približavajući se procenama Franje Tuđmana.

Problem nije u toj maloj grupi koja je bez naučnog ugleda već u tome što je vrh srpske države stao iza tih istoričara revizionista kojima je namera da umanji broj ubijenih Srba. Vrh naše države odlučio je da Muzej žrtava genocida pretvori u ustanovu kojoj je zadatak da svim sredstvima radi na umanjivanju ustaškog zločina.

Vlada je 2021. godine rešila da Muzej žrtava genocida finansira značajnim sredstvima. Namera joj je da brojčano ojača Muzej, da mu podigne ugled kao „značajne naučne ustanove“, i da time doprinese njegovoj pogubnoj delatnosti koja se tiče umanjivanja srpskih žrtava. Vlada je Muzeju obezbedila sredstva za izdavačku delatnost, za kupovinu raznih značajnijih dokumenata a posredstvom Ministarstva prosvete omogućila je njegovim članovima da svoj uticaj proširuju i kod dece školskog uzrasta popularišući revizionističke stavove o broju jasenovačkih i svih drugih žrtava ubijenih u vreme Pavelićeve Nezavisne Države Hrvatske.

U svakom slučaju, predsednik države i Vlada Srbije stali su iza projekta koji nije naučnog već čisto političkog značaja i karaktera. Iako su ne jednom nego u više navrata, javno upozoreni sa najvišeg naučnog mesta, od Odeljenja istorijskih nauka SANU i cele Akademije, da se Muzej žrtava genocida bavi falsifikovanjem istorije, da ignoriše naučni metod, da ne poštuje prvorazrednu naučnu dokumentaciju, da neosnovano, bez dokaza smanjuje broj žrtava, predsednik države i Vlada su takva upozorenja sasvim ignorisali.

Ignorisali su i činjenicu, na koju su takođe bili upozoreni, da su na čelo Muzeja postavili osobe koje nemaju formalne kvalifikacije, da su bez naučnih radova koji se tiču genocida počinjenog nad Srbima.

Zanimljivo je da je predsednik države, prilikom posete Akademiji 19. novembra prošle godine, u održanoj besedi izrazio poštovanje prema čitavoj ustanovi i članovima Akademije zbog njihovog naučnog doprinosa, a od tog uvažavanja nema ni traga kada su mu se akademici i Akademija obratili konkretnim stavovima u vezi s Muzejom žrtava genocida, falsifikovanjem istorije i smanjivanjem broja umorenih Srba.

Štaviše, da bi ojačala ugled Muzeja žrtava genocida i njegovog direktora, da bi javno pokazala da stoji iza njihovih falsifikatorskih nauma, aktuelna vlast je Dejana Ristića, prilikom nedavnih parlamentarnih izbora, stavila na treće mesto na izbornoj listi Napredne stranke a premijerka izjavila da vlada stoji iza svega što radi pomenuti muzej. Time je vrh države nedvosmisleno pokazao da ne uvažava mišljenje Odeljenja istorijskih nauka i Akademije, a pošto su ga javno podržali predsednik države i Vlada Srbije, direktor Ristić, osoba bez ozbiljnijeg naučnog dela, postao je medijska ličnost.

Kao da je sveznalica, stručnjak i naučnik koji ne može biti zaobiđen, on se učestalo pojavljuje u raznim medijima kao tumač mnogih istorijskih zbivanja.

Posebnu pažnju u vezi sa čitavim ovim pitanjem o falsifikovanju istorije zaslužuje predsednik Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida, pakrački vladika Jovan Ćulibrk.

On je, zapravo, ključna ličnost u ovoj raboti oko smanjivanja broja srpskih žrtava u počinjenom genocidu.

Iako nema stvarnih kvalifikacija za naučno bavljenje tom temom, nema ni magistrature, ni doktorata, niti posebnih studija, već samo jednu bibliografiju koja se odnosi na to pitanje, nametnuo se Vladi Srbije i Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao nezaobilazni ekspert koji suvereno vlada tematikom hrvatskog genocida.

Zanimljivo je da naša crkva u svojim javnim istupima zastupa stav da je u genocidu koji se dogodio u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ubijeno oko 700.000 osoba, a da njen istaknuti predstavnik, pomenuti pakrački vladika, taj broj drastično smanjuje.

Crkva ga zbog toga ne smenjuje s položaja predsednika Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida, već mu izriče zabranu da se o toj temi javno izjašnjava. Izvesno vreme vladika je tu zabranu poštovao, ali je u poslednje vreme ignoriše, pa joj se i podsmeva.

U svakom slučaju, zbog položaja i uloge koju vladika Jovan ima u Muzeju žrtava genocida, i usled njegovih nastojanja oko smanjivanja broja postradalih, između države i crkve postoji zanimljiva veza. Nije teško odgonetnuti o čemu je tu reč, ko igra kakvu ulogu i zbog čega, ali ovog puta se u to pitanje neću upuštati.

Osnovni zadatak Muzeja žrtava genocida i njegovih rukovodilaca, vladike Jovana i direktora Ristića, jeste da rade na ostvarivanju političkog programa države, na smanjivanju broja žrtava postradalih u genocidu počinjenom u Pavelićevoj NDH. U ostvarivanju ovog političkog programa oni se svim silama trude da ga predstave kao da je reč o naučnom zadatku i naučnom programu.

Dakle, ljudi bez naučnog dela, bez naučnih rezultata, u čitavoj ovoj delatnosti nastupaju kao ugledni i priznati naučnici. One koji se s njima i njihovim ocenama o broju žrtava ne slažu časte različitim epitetima, da su amateri, diletanti, da su niko i podrugljivo ih nazivaju korifejima. Crkva im se u tom pogledu pridružila nazvavši ih licemerima.

S razlogom se može i mora postaviti pitanje zbog čega je sve to tako kako je s Muzejom žrtava genocida i sa njegovim rukovodstvom, a pre svega s državom, koja ih je angažovala s pomenutim zadatkom i ciljevima. Slučaj koji ću saopštiti daće jedan od mogućih odgovora.

Jedan broj naučnika različitog tematskog profila je tokom 2022. godine bio angažovan da sredstvima Fondacije „Za srpski narod i državu”, koju je osnovala Napredna stranka na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, organizuje međunarodni naučni skup o Jasenovcu.

Ta grupa kolega zamolila me je da na tom skupu učestvujem jednim izlaganjem. S idejom o skupu sam se saglasio i prihvatio sam da budem jedan od referenata. Predviđeno je da skup bude održan septembra 2022. godine. Organizatori skupa su s uspehom priveli kraju čitavu organizaciju.

Pozivi inostranim učesnicima bili su već poslati, ali, uveče uoči dana kada je skup trebalo da započne rad, pojavio se na prvom kanalu televizije Efraim Zurof, izraelsko-američki istoričar, direktor Centra Simon Vizental, u Jerusalimu, poznat kao „Poslednji lovac na naciste”, i s ekrana poručio da skup o Jasenovcu ne treba održati zato što će poremetiti odnose između Srbije i Hrvatske.

Iste večeri javljeno mi je da je skup otkazan i on do danas nije održan.

Ovaj događaj mnogo govori ne samo o tome šta se sve krije iza državnog projekta o smanjivanju broja srpskih žrtava nastradalih u hrvatskom genocidu, nego i o tome ko stoji iza tog projekta i šta se njime želi postići.

Jasno razobličava nečasnu i nemoralnu rabotu oko političke trgovine srpskim žrtvama.

Govori nam zbog čega naša Narodna skupština nije bila spremna da prihvati tzv. Smiljinu rezoluciju o danu genocida. On svedoči i o našoj državi, o njenoj samostalnosti i nezavisnosti, ali i o aktuelnim političarima, koji, na zahtev jednog Zurofa, žele da brisanjem srpskih žrtava kupe ljubav onih koji su nad srpskim narodom počinili genocid.

Naslov i oprema: Stanje stvari & Jadovno 1941.

(Pečat, 26. 1. 2024)