Popularnost nacista u Nemačkoj vrtoglavo raste

Danas se u Nemačkoj pojavljuju mnogi zbunjujući izveštaji: prvo o tome kako ogroman broj izbeglica dolazi u tu državu, pa kako izbeglice nestaju bez traga, a zatim i da je Nemačka jedina država koja prihvata svoju odgovornost da pruži sklonište za ove ljude koji beže od haosa koji je izazvao Zapad.

Tu su i teorije da je izbeglička kriza veštački stvorena kako bi se napala Evropa, naročito Nemačka, ali i priče da će izbeglice biti jeftina radna snaga za korporativnu elitu. Neki upozoravaju i da se sprema građanski rat u Nemačkoj.

Međutim, ono što je najvažnije jeste da ljudi shvate da u Nemačkoj, državi u kojoj je došlo do uspona najmračnijeg nacizma u ljudskoj istoriji, trenutno sve više raste mržnja prema muslimanima.

Moramo se podsetiti da je jedan od ključnih događaja koji su doveli do uspona nacista i njihovog rata protiv Jevreja bilo paljenje Rajhstaga od strane nacista, a za šta su optuženi „komunisti“. Kao što kaže Mark Tven: „Istorija se ne ponavlja, ali se rimuje“.

Dakle, kakvo je sada stanje u Nemačkoj?

Prvo, ima zaista jako mnogo izbeglica koje stvaraju logističke probleme: gde će oni živeti, ko je odgovoran za to da im pruži sklonište, medicinski tretman, grejanje i hranu? Tu je i jezička barijera, ali i pravne procedure za azilante, koje su i do sada bile tema rasprava u Nemačkoj.

Veliki izazovi su pred Nemačkom, a oni koji se suočavaju sa tim izazovima se baš i ne snalaze najbolje. Zapravo, najveći deo posla ne obavlja vlada, već volonteri koji donose odeću i drže časove jezika.

Nepotrebno je reći da, kada su velike grupe ljudi u pitanju, pored dobrih i poštenih ljudi mora biti i kriminalaca raznih vrsta. Stoga su vesti u Nemačkoj pune izveštaja o zločinima i nasilju koje su počinile izbeglice, mada ima i priča koje su izmišljene od strane rasista. S druge strane, ima i izveštaja o tome da su desničari napadali izbeglice, čak paleći izbegličke kampove.

Nemački građani stalno govore kako su muslimani „zli“, kako „bacaju smeće po njihovim ulicama“, kako „siluju mlade nemačke plavuše“, i da predstavljaju parazite nemačkog socijalnog sistema i guraju nemačke građane u bedu i siromaštvo.

Iako ljudi koji govore ovakve stvari još uvek nisu dovoljno organizovani i ne paze šta govore u javnosti, postoji pokret koji se kreće u tom smeru pod nazivom Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada (skraćeno PEGIDA).

Ova organizacija je nedavno uspela da se infiltrira u partiju Alternativa za Nemačku (AfD), koja bi prema trenutnim anketama dobila 7% glasova kada bi se sada održali izbori. Oni su čak uspeli da zasene i novi mirovni pokret koji se zalaže za zaustavljanje imperijalizma i nemačke politike u Ukrajini i NATO-u.

Uprkos tome što imaju rasističke i desničarske slogane, PEGIDA i AfD oštro negiraju da su „nacisti“, nazivajući sebe „građanima“ koji traže „slobodu“ i koji se bore protiv korumpirane vlasti i medija čiji je cilj da unište Nemačku.

Kao i tridesetih godina prošlog veka, veliko je nezadovoljstvo među stanovništvom Nemačke i to zbog očiglednih razloga: nezaposlenost, pad standarda države, niske plate, ne baš svetla budućnost za srednju klasu, korupcija, ali i gubitak poverenja u političke procese.

Dakle, glavna meta nezadovoljstva bi trebalo da bude vlast, odnosno vladajuća elita. Naravno, i to se javlja do određene mere.

Nažalost, sve veći broj ljudi krivi elitu zbog toga što „ne radi ništa povodom izbeglica“, umesto da je krivi zbog očigledne korupcije i nepravilnog upravljanja. Zašto je to tako?

Prvi problem je što mejnstrim mediji govore o izbegličkoj krizi isto kao i Angela Merkel i ostatak vlade: kako je to dobra stvar i kako je dužnost Nemaca da prime izbeglice. Međutim, mediji istovremeno upozoravaju na skrivene teroriste ISIS-a mešu izbeglicama, stvarajući zbunjenost među građanima.

Ljudi su postali toliko zbunjeni od konstantnog bombardovanja vestima o izbeglicama da su podložni čak i najjezivijim idejama poput slepe mržnje prema muslimanima i izbeglicama koja se širi u desničarskim medijima.

Upravo takvo stanje dovodi do nastanka totalitarne države, jer se ljudi povlače u svoje privatne živote, čekajući da naiđe neki heroj koji će ih spasiti, ma ko to bio.

Dakle, ne mogu se samo mejnstrim mediji okriviti za ovaj razvoj događaja. Zapravo, izgleda da upravo alternativni mediji desničarskih grupa poput PEGIDA-e izazivaju najveći strah među narodom Nemačke.

Desničarska propaganda se svodi na to kako treba isterati muslimane pre nego što unište kulturno naprednu nemačku državu.

Održavaju se i tribine na kojima se narod ubeđuje kako ne mora da sluša vlast i kako nemački narod ne snosi nikakvu odgovornost prema izbeglicama. Najveća ironija u svemu tome je što je upravo patnja tih izbeglica omogućila Nemcima da žive lagodno kao što su do sada živeli.

Nemačka je na korak od potpunog haosa prouzrokovanog desničarskom propagandom. Nemci samo nisu svesni da, čak i ako postoji nekakva „izbeglička zavera“, ona nije usmerena na „uništenje Nemačke“ već na to da nemački umovi u potpunosti izgube empatiju i saosećanje.

Zar se Nemci ne sećaju da su i neki od njih postali izbeglice nakon Drugog svetskog rata?

Dakle, trenutna situacija odgovara samo onima koje teže kontroli i zastrašivanju. Oni će iskoristiti desničarske pokrete i njihovu nemilosrdnu propagandu da ukinu slobodu izražavanja i slobodu okupljanja stvarajući otvoreno fašističku policijsku državu.

Nemci moraju shvatiti da ovo nije konflikt između levice i desnice, vlade i opozicije, mejnstrim medija i alternativnih medija, Partije zelenih i PEGIDA-e ili muslimana i hrišćana. Ovo je borba između normalnih ljudi koji i dalje imaju savest i pojedinaca koji nemaju nimalo empatije i koji teže samo vlasti i kontroli.

Potrebno je da se zaborave ideologije i podele samo na trenutak, i da svi počnu da koriste svoj mozak, svoje oči i svoja srca kako bi procenili situaciju na pravi način. Treba se boriti za to da se nemačka istorija ne ponovi.

(Webtribune.rs)

Izvor: Intermagazin

Vezane vijesti:

Ko sprema srpske kasarne za islamske regrute

Nisu ovo ni izbeglice ni migranti, ovo je preseljenje čitavih

10 razloga zašto migranti nisu kao srpske izbeglice