Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Najvažnije je da se priča o tom zlu ispriča konačno i da se ti krici jasenovačkih žrtava koji su 75 godina gušeni čuju što dalje. To je jedina svrha i jedino bitno, kaže za Sputnjik reditelj Predrag Gaga Antonijević povodom ulaska u distribuciju širom SAD njegovog filma „Dara iz Jasenovca“, koji je i srpski kandidat za Oskara.
Piše Dejana Vuković
Od 5. februara kada film „Dara iz Jasenovca“ uđe u američku distribuciju, ova teška i potresna priča o dugo prećutkivanom jasenovačkom užasu obići će svet.
Iz distributerske kuće „Studio 101“, koja je zaključila ugovor o američkim pravima za film, napominju da su privilegovani što je na njima odgovornost da američku publiku upoznaju sa ovom neverovatnom pričom.
Za reditelja Antonijevića sve ovo nesumnjivo predstavlja dodatni „vetar u leđa“, utoliko pre što je film „Dara iz Jasenovca“ ušao u trku za Oskara, ali i za nagradu „Zlatni globus“ i to u svim kategorijama:
„Naši filmovi veoma teško dolaze do distribucije u Americi, ne zbog kvaliteta, već zbog toga što svako ko radi distribuciju u SAD mora da uloži ogromne novce u marketing filma. Kad radiš španski film znaš da imaš 60 miliona Latinosa pa možeš i da očekuješ da se te pare vrate. To, međutim, nije slučaj sa filmovima koji dolaze sa Balkana i iz istočne Evrope. Za nas je izuzetno povoljno to što su ljudi iz ‘Studija 101’ zavoleli ovaj film. Oni su sada samo to objavili, a pre pet meseci je sve počelo, sve je prošlo celu njihovu proceduru, napravljene su marketinške procene i doneta je odluka kako celoj toj stvari treba da se priđe. Vest je važna, pogotovo što ‘Universal pictures’ radi njihove filmove ‘worldwide’ tako da ‘Dara’ ide u paketu sa Univerzalovim filmovima po svetu“.
Da li to znači da film ima šansu za uspeh neuporedivo veću od svega što smo do sad mogli da očekujemo?
– Sve je to donekle tačno, ali, opet, imamo sto drugih zemalja koje učestvuju u izboru najboljeg stranog filma. Najvažnije od svega je da ljudi ovde na ovaj film zaista sjajno reaguju. Jako veliki broj ljudi u Americi ga je već video za ovih pet meseci, a u sve to uključeno je i oko 20 organizacija koje se bave holokaustom. Ovaj film jednostavno ima neku snagu, naraciju koja je razumljiva Amerikancima. Već 30 godina pravim filmove i živim u Americi, pa je i to malo pomoglo. Neka naš film posluži kao kamen temeljac za buduće filmove na tu temu, a daće bog da ih bude više, da se taj jasenovački zavet uspostavi, održi i da jednostavno svi mi to nikad ne zaboravimo.
Kako se rediteljski dolazi do te snage o kojoj govorite, kako se uspostavlja ta estetika užasa?
– Osnovna dilema svima nama je bila kako uspostaviti estetiku zla. Kako da film ostane gledljiv, a da opiše svo to zlo koje se dešavalo. Bilo je veoma teško proceniti do koje mere pokazati sve te stvari. Mislim da smo našli meru koja je ostavila film na nivou uznemirenja, često i plača, ozbiljnih emocija, ali nije prešla u nešto što je nemoguće gledati. Šta je bilo bitno? To je film o tome kako su nas ubijali ali to je i film o životu. Mora život da prevlada i da ide dalje. Uvek sam mislio da mi moramo celu tu priču da ispričamo tako što ćemo da siđemo u srce tame, a u isto vreme da možemo da se vratimo nazad. Mislim da nam je to pošlo za rukom. No, publika će proceniti.
Uspeli ste da ovim filmom podignete prašinu, ne samo kandidaturama, već i polemikama koje su izazvale procedure za izbor našeg kandidata za nagradu Oskar. Prija li vam što vam posle toliko godina to i dalje polazi za rukom?
– Mi smo znali da će film imati veliku pažnju, i tek će je imati. Malo sam bio iznenađem tom nekom beogradskom zlonamernom pričom, ali nisam hteo na to da se obazirem. Ne može čovek da se obazire na laži i neistine. Ne može se neistinama ići na priču o Jasenovcu. Ovaj film govori za sebe i priča sve što treba da se ispriča. I ja nemam potrebe da objašnjavam nikom ništa.
Često ističete da je „Dara iz Jasenovca“ istinit i istorijski tačan film. Da li to znači da se najsnažnije priče kriju u autentičnim događajima i u stvarnom životu?
– Vodili smo računa, s obzirom na senzitivnost ove priče, da film bude zasnovan na nekim faktima koja su već proverena. Na primer, Luburićev govor je autentičan, nije imalo potrebe da bilo šta izmišljamo. Ta količina zla i užasa koje su ustaše uspeli da poseju je tolika da je prosto bilo muka gledati to i sagledati, a kamoli upotrebiti nešto od toga.
Pred vama su i Oskar i Globus, kakva su očekivanja?
– Važno je učestvovati i važno je da se glas jasenovačkih žrtava što dalje čuje. Ne treba imati prevelika očekivanja, uvek dolaze novi, genijalni ljudi. Ali ovaj film je veoma snažan i ostavlja ljude potpuno u šoku. Kako će se dalje sve to odvijati – niti mogu da predvidim, niti želim. Prošle godine je Akademija stranom filmu dala četiri Oskara, ove godine to sigurno neće biti slučaj, moraće da se vrate američkom filmu, tako da treba biti skroman u očekivanju. Najbitnije je da je film otišao u svet i da će se priča o Jasenovcu čuti. To je jedino važno.
Izvor: SPUTNIK SRBIJA
Pročitajte još:
- Dok sam glumio Luburića statisti su bili zabezeknuti, kako li je tek izgledalo u stvarnosti /video/
- Zlatomir Lazić: Mi smo duboko nesrećan narod koji ne haje za svoje mučene i poklane pretke
- “Dara iz Jasenovca” – obrazovni, a ne holivudski “Oskar”
- Film „Dara iz Jasenovca“ od 5. februara pred američkom publikom
- Zločin sa imenom i prezimenom: Šansa da ceo svet čuje za veliku tragediju Srba /foto/
One Response
Copavi i njegova gamad sve sakrise a nas narod cuti godinama i nikad da dodje sebi daj BOZE da se probudimo i podzimo ljude koji se bore za istinu da izadju zla i istina o ustaskoj gamadi stasu radili za vreme rata kolko su ustase krivi za zlo nemacka snosi istu krivicu stoje dozvolila tim olosima ulazak u evropu jos jedan dokaz kakaje evropa olos