arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Уторак парастос за страдале на Миљевачком платоу

Миљевачки плато
Миљевачки плато

У цркви Светог Марка у Београду у уторак, 21. јуна, биће служен парастос за припаднике Територијалне одбране Републике Српске Крајине који су страдали на Миљевачком платоу 1992. године.

Парастос ће бити служен у 11.00 часова, а потом ће у Ташмајданском парку бити положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима, најављено је из Удружења породица несталих и погинулих „Суза“, са сједиштем у Београду.

Злочин се догодио 21. јуна 1992. године када су хрватске снаге мучки напале ружичасту зону под заштитом УН и заробиле 40 територијалаца. То је био први напад хрватских оружаних снага на територију РСК.

Пред очима припадника УНПРОФОР-а, масакрирана су 23 заробљеника. Злочин на Миљевачком платоу забиљежен је на видео касети коју су снимали сами починоци. Упркос обиљу валидних доказа достављеним свим релевантним међународним и хрватским организацијама и институцијама за злочин на Миљевачком платоу још нико није оптужен.

Према свједочењу преживјелих, неки заробљеници су „вјешани о војнички појас, неки преклани, а неки ликвидирани метком у потиљак.“

Хрватски војници су потом српске жртве бацили у крашку јаму дубоку око 10 метара изван села Дриновци, а касније су је напунили смећем.

Хрватски војници су српским заробљеницима, под пријетњом смрћу, наредили да их бацају у крашку јаму у предјелу Љут, недалеко од засеока Бачић, коју су касније напунили смећем.

Два мјесеца послије борби, у августу 1992. године, УНПФРОФОР је надгледао ексхумацију тијела српских територијалаца, која су била у високом степену распадања, а поједини дијелови тијела су недостајали. Идентификација је потрајала два мјесеца, али и поред најсавршенијих метода, 12 тијела до данас није идентификовано.

Након тортура у затворима „Кулине“ у Шибенику, „Лора“ у Сплиту и „Керестинац“ у Загребу, 17 преживјелих заробљеника је размијењено у Неметину 14. августа 1992. године.

Извор: срна

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​