Usvojena inicijativa da grad Niš dobije naziv ulice Jasenovačkih žrtava

Konačno, grad Niš posle ovoliko decenija dobio ulicu Jasenovačkih žrtava.

DANAS JE KOMISIJA ZA PROMENU NAZIVA DELOVA NASELjENIH MESTA I NAZIVA ULICA GRADA NIŠA PROMENILA NAZIV ULICE VINKOVAČKA U ULICA JASENOVAČKIH ŽRTAVA.

Ovim činom ispravili smo višegodišnju nepravdu nad tim ljudima, to je bio genocid kakav svet ne pamti. Pokolj! Oni su to odavno zaslužili, a mislim da je došlo vreme da tu decenijsku grešku konačno polako ispravljamo, prenosi predsednik komisije Bojan Marinković.

U vreme kada nam otimaju i kradu istoriju, moramo se ujediniti oko bitnih istorijskih tema, između ostalog i o broju stradalih u NDH i šire, zato, nije loše ostvariti sabornost oko simboličnog čina imenovanja ulice po njima SVETIM JASENOVAČKIM NOVOMUČENICIMA, hvala Bogu što je došlo i to vreme, da ovakve greške bar danas ispravljamo, pa eto, dočekasmo da danas Niš ima ulicu Jasenovačkih žrtava. Hvala komisiji i gradu Nišu što je jednoglasno prihvatio ovu inicijativu i predlog. Ovo je veliki čin, možda nismo ni svesni koliko je ovo značajno za naš grad, naglašava Đorđe Bojanić.

Ono što se desilo u Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata, mi nemamo pravo da zaboravimo nikada, to je bio genocid nezapamćenih razmera.

Zlo biblijskih razmera koje je pogodilo srpski narod u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj predstavlja najveću nacionalnu traumu i tragediju srpskog naroda i jedan od primarnih zadataka srpskog naroda, društva i države jeste da sećanje na njega održimo živim i svežim za generacije koje dolaze i za svetsku javnost.

Evo šta je zapisao nemački general Horstenau, on je izrazio u svojoj knjizi potrebu da povraća kada je kročio u logor i video prizore pobacanih dečijih leševa od kojih se ledi krv u žilama. On je zapisao doslovno: ,,Najveće od svih zla mora biti Jasenovac, koji nijedan obični smrtnik ne može pojmiti.’’

Ovaj mističan, gotovo metafizički opis fabrike za ubijanje koju je podigla krvava Pavelićeva koljačka država od strane jednog nacističkog generala daje priliku da se ponovo zamislimo nad dubinom stradanja u Jasenovcu.

Ako se neko pita, zašto naziv ulice ,,JASENOVAČKE ŽRTVE“?

Ovo stradalaštvo se decenijama potiskuje a pojedinci danas pokušavaju da se Srpske žrtve umanje, kojih je više od 700.000 a po nekim izvorima i do milion žrtava od ustaškog zuluma. Moramo znati surove činjenice da su oni koji su završili u Jasenovcu, ustaše klale posebno oblikovanim noževima (SRBOSEK) ili su ih ubijale sekirama, maljevima i čekićima; bivali su takođe i streljani ili vešani po drveću ili banderama.

Neki su živi spaljivani u usijanim pećima, kuvani u kazanima ili davljeni u reci Savi. Ovde su korišćeni najraznovrsniji oblici mučenja – metalnim predmetima čupali su nokte na rukama i nogama, ljude su oslepljivali zabijajući im igle u oči, meso su im kidali a zatim solili. Takođe su ljude žive drali, odsecali im noseve, uši i jezike sekačima za žicu, i šila im zabadali u srce.

Ćerke su silovali pred očima majki, a sinove mučili pred očima njihovih očeva. Prosto rečeno – u konclogorima u Jasenovcu i Staroj Gradiški ustaše su prevazišli sve ono što čak ni najbolesniji um nije mogao da zamisli i sprovede, po pitanju brutalnosti sa kojom su ljudi (Srbi) ubijani.

Imali su i jedinstvene u svetu dečje logore, gde su srpsku decu klali i ubijali. Ti ustaški zlikovci su srpsku decu  streljali u stalku i pelenama, bebe su nabijali na bajonete, kolje i šiljate letve od plotova, klali noževima, bradvama i sekirama, spaljivali u kućama i krematorijumu, ljude su zavezanu u strože i džakove bacali u reke i bunare, živu otiskivali u špilje i pećine, gušili cijankalijem i trovali kaustičnom sodom, satirali glađu, žeđu i hladnoćom.

Zar ove žrtve ne zaslužuju naziv ulice ,,JASENOVAČKE ŽRTVE“ u Nišu? Svakako da zaslužuju!

Đorđe Bojanić, istoričar i glavni urednik sajta Srpska istorija

Izvor: Srpska istorija