arrow up

Подијелите вијест:

“Уставно дефинисати положај 1,9 милиона Срба у сусједним земљама”

У осам земаља сусједима Србије процјењује се да живи 1,9 милиона Срба чији положај је потребно дефинисати уставно и у складу са међународним конвенцијама, поручио је помоћник министра спољних послова Србије за дијаспору Вукман Кривокућа.

Скупштина Србије Фото: РТРС
Скупштина Србије Фото: РТРС

“То је посебно важно учинити у Хрватској, Македонији, Црној Гори и Албанији”, рекао је Кривокућа на данашњој сједници Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону.

Он је рекао да је Србија трајно заинтересована да се српске заједнице у дијаспори развијају у складу са међународним конвенцијама, а да Срби престану бити дискриминисани и присиљени на асимилацију због националне и вјерске припадности.

Савјетник премијера Србије за регионалну сарадњу Владимир Божовић истакао је да је очување националног и културног идентитета од кључног значаја за Србе који живе ван Србије.

Он је у осврту на стање српских заједница у окружењу истакао да су Срби у Федерацији БиХ /ФБиХ/ у посебно тешком положају, јер имају проблеме у остваривању свих права.

Божовић је додао да је тешка ситуација и у Црној Гори, као и у Хрватској.

“Од 2002. до 2013. године у Хрватску се вратило само око 12.000 Срба. Тек 2.000 од 15.000 српске деце у Хрватској уче на матерњем језику, а Срби су изложени свакојаким харангама”, рекао је он.

Божовић је навео да Срби у Словенији немају статус националне мањине, иако је српска заједница која броји 65.000, знатно већа од италијанске, која је добила тај статус.

Према његовим ријечима, српски језик се губи у основним школама у Македонији, а у Румунији се двојезичност задржала само у натписима насељених мјеста гдје живе Срби.

Он је нагласио да је положај Срба у Мађарској углавном добар, али да се тамо јавља проблем финансирања пројеката српске заједнице.

Говорећи о Републици Српској, Божовић је истакао да су односи Србије и Српске нераскидиви и да су заједно и “у вољи и у невољи”.

“Недавно смо били у Градини да покажемо да заборава нема и неће бити, већ да ћемо чувати сјећање на наше жртве”, поручио је Божовић и додао да се нада скорој реализацији пројекта државног меморијалног комплекса у Београду.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​