Хрватски државни врх поручио jе на комеморациjи у Спомен-подручjу Јасеновац да се злочини у овом усташком концентрационом логору коjи су чињени у име нациjе не смиjу заборавити и негирати и да у Хрватскоj више никада неће проћи фашистичке идеjе.
Премиjер Зоран Милановић изjавио jе да се Јасеновац разликуjе од других мjеста у Хрватскоj по томе што се злочини овдjе нису догодили на мах, нити као изливи тренутне мржње, већ су били плански и системски процес коjи jе траjао скоро четири године.
Обраћаjући се присутнима на комеморативном скупу поводом 67 година од пробоjа логораша из концентрационог логора Јасеновац, Милановић jе рекао да главни задатак оваквих скупова ниjе држање политичких говора, већ да се дjеца у школским уџбеницима историjе уче што се стварно догодило и да спознаjу истину.
Он каже да jе у Хрватскоj 1943. године било 200.000 организованих људи коjи су се борили против фашизма. „Нити jедан други европдки народ ниjе то имао, по томе смо посебни. Било jе то братство и са Србима, коjи су у том рату били наjпрогањаниjи“, рекао jе Милановић и додао да су са друге стране били они коjи су имали идеологиjу коjа jе кренула погрешним путем.
Хрватски предсjедник Иво Јосиповић изjавио jе да се никада не смиjу заборавити нити негирати злочини усташког режима почињени у Јасеновцу, гдjе су усташе у име нациjе убиjале Србе, Јевреjе, Роме и Хрвате коjи нису жељели њихову политику.
Он jе истакао да данас у уџбеницима ниjе написана пуна истина о Другом свjетском рату и упозорио да се из таквих трагичних догађаjа често ниjе научило ништа jер се увиjек изнова jављаjу покрети коjи би опет погазили људскост, слободу и демократиjу.
„Заборав и игнорисање наjвећа су приjетња демократиjи. Негирање jе други вид опасности коjу не смиjемо допустити“, рекао jе Јосиповић и додао да у Хрватскоj никада више неће проћи фашистичке, нацистичке и усташке идеjе.
Предсjедник Хрватског сабора Борис Шпрем рекао jе да jе усташки режим био режим угњетавања, мржње и смрти, те да данас нико не може да негира жртве логора смрти Јасеновца. „Усташки злочини немаjу никаквих оправдања. Анти Павелићу ниjе био битан хрватски народ већ само власт“, рекао jе Шпрем.
Он каже да данас нико не може оспоравати нити негирати, како jе навео, „застрашуjуће, научно утемељене и документоване податке о усташком логору Јасеновац од више од 80.000 убиjених, од коjих 20.000 дjеце“, те да су усташе таквим поступцима и политиком наниjеле наjвећу срамоту хрватском народу.
Предсjедница Савjета Спомен-подручjа Катица Седмак тврди да jе у Јасеновцу убиjено 82.085 Срба, Рома, Јавреjа, Хрвата антифашиста и комуниста и других коjи нису подржавали злочиначки фашистички режим, међу коjима 20.038 дjеце млађе од 14 година.
У Доњоj Градини, данас jе у организациjи власти Републике Српске, обиљежен Дан сjећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом наjвећем стратишту Доњоj Градини.
Систем концентрационих логора Јасеновац, коjи jе био наjвећи сабирни и радни логор у НДХ, основан у августу 1941. године. Међународна комисиjа за истину о jасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома закључила jе да су Хрвати у Јасеновцу и Доњоj Градини убили више од 700.000 Срба, више од 23.000 Јевреjа и 80.000 Рома.