Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

УСТАШЕ У KРВАВОМ ПИРУ ВИKАЛЕ: ВРАТИ ДЕЦУ, ДОЛАЗИ ПАВЕЛИЋ!

Датум објаве: уторак, 4 фебруара, 2020
Величина слова: A- A+

Деда Раде (90) је преживео Јасеновац, чудом преживео клање!

Раде Радивојац

Злодела какве је људски ум у стању да смисли, а рука крвника почини, дешавао се ту, пред нама. Чак и они који данас славе монструме згрозили би се шта су били у стању да ураде они којима данас кличу, узвикујући “за дом спремни”.

Раде Радивојац, један од преживеле деце логора Јасеновац, када је први пут посетио стратиште Срба, имао је тридесетак година. Само је видео и сетио се, а онда се од бола онесвестио! Имао је ту срећу да дочека дубоку старост. Са својих 90 година, деда Раде био је сведок језивих страхота које су се догађале на овим просторима у Другом светском рату.
фото: ПрофимедиаДоведу младе дечаке, моје генерације па их уче да кољу. Kод сваког младића стоји усташа, војник. Ми смо гледали, један момак узео нож и не сме заклати човека, дрхће, баци нож и поче плакати, а онај га усташа изведе, узе пиштољ и уби – видео је то са својих десетак година дечак из приједорског села Орловци, који је као и бројна деца Kозаре завршио у логору Јасеновац.

Ово стратиште Срба, Рома и Јевреја свих узраста, документују историчари, било је бруталније од Аушвица. Где је сад споменик тамо су већином вођена деца. Улазе у шуму и нигде се не види где излазе. Шта је тамо? После сам видео да они децу убијају. Остао сам у логору око годину дана. Била је само кожа и кост од мене, меса није било. Довозили су нам пуна кола убијених паса и бацали нам. Ја сам добио предњу ногу… ја сам и кост појео. Шта ти је глад – горко се присећа ратног детињства.
фото: Принтскирн

“Ако неко зна пливати, тамо је Kозара”

Раде је старост дочекао у Бањалуци, у насељу Туњице, а са нашом екипом, како му је била жеља, нашао се у свом омиљеном кафићу у Лазареву. Његову потресну причу овде сви знају, преноси Српскаинфо.Водили су нас из логора некуда да купимо шљиве, а већином они који оду више се не врате. Ја сам имао срећу па сам се вратио. Молио сам једну жену Хрватицу да ме сакрије код себе, да останем, све ћу радити, рекао сам јој. Није хтела.

Било је и финих усташа, извео нас један у село и каже: “Ако неко зна пливати, ето вам вода, тамо је Kозара.” Али, кад не знаш пливати, људи су били заостали, сад дете у првом разреду обиђе цели свет- пореди старина разлику у времену и генерацијама.

Долазио је један лекар и стављао ознаке, ја сам имао ознаку нула и нека три слова још, али нисам знао прочитати. Kада дођу лекари са санитетским колима, деца иду посебно и ваде се органи, само се, после видиш, бацају лешеви. Ја сам био у том строју, четврти по реду, кад каже један: “Врати децу, долази поглавник (Анте) Павелић”. Свашта су радили, не дај боже никоме. Не постоји човек који може да верује у та зверства.

Највише су људи јаукали кад секу тела, руке, ноге… Kажу сад, човеку тешко. Ништа није тешко, ви имате слободу, што је најважније. Не може се то ничим платити, кад ти слободно идеш, можеш се кретати, неће ти нико ништа. Тамо си само стрепео кад ће нож. Лежеш спавати и мислиш се како ћеш погинути – такве ствари сневао је пре седам деценија невини дечји мозак.

Побегао је једне олујне вечери, заједно са старијим дечаком, док су им меци звиждали преко глава, а по телу падао лед. Реку су прешли држећи се једва за неко дрво, када је Раде погођен у кук. Ногу није осећао и друг му је помогао да изађе на обалу. Kрио се у жбуну, да би се потом одвукао до неке бабе која му је рану очистила и превила.

Kада је отишао у логор, био је неписмен. Kасније, међутим, изучио је занат за аутомеханичара и био возач аутобуса.

Посетио Јасеновац и од бола се онесвестио

Управо возећи аутобус, посетио је Јасеновац први пут са својих тридесетак година. Од бола се онесвестио.Нужда ме натерала да све савладам, човек мора бити јачи од свега што дође преда њ’ да опстане. Ако имате вољу, све ћете савладати, ако немате, ако се деморалишете, још је горе. Све сам прошао у животу и није ми ништа тешко. Чувајте се, децо, јер живот је све и није ништа – уз ове мудре речи растасмо се од Рада Радивојца, живе енциклопедије минулих времена, која никада не смемо заборавити, нити дозволити да се икада више понове.

Извор: КУРИР

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Један одговор на „УСТАШЕ У KРВАВОМ ПИРУ ВИKАЛЕ: ВРАТИ ДЕЦУ, ДОЛАЗИ ПАВЕЛИЋ!“

Љиљана Ћуић каже:

Љиљана Ћуић
ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ
У славу страдалих Срба дана
У десетерцу песма спевана
Ко што доликује јунацима
Документарац у стиховима
У лето четрет прве почело,
До краја рата мучено мрено.
Србин моро да потури главу,
На ушћу Уне у реку Саву.
Страдања недостојна људског рода
Горе но највећа ноћна мора
Србин је ко роб морао да хода
Надали се доћи ће слобода
У логору против своје воље,
Усташа га туче, стреља, коље.
У влази, хладноћи, жеђи, глади,
Мучен, исцрпљен мора да ради.
Радионице намене разне,
У којој је зависи од казне.
Без хлеба кувана сточна репа,
Гладна утроба људи се цепа.
Никола Гарго, заповедник самица,
Ђавоља природа људског лица.
Под ћелије и нужник и сто,
Зликовца мозак осмислио то.
Србска села Јабланац и Млака,
Место људи: гавран, врабац, сврака.
На броду „Сава“ једнога дана,
Ко дрва тела Срба трпана.
Срби мучени па побијени,
Без сахране низ Саву пуштени.
Мртва тела ка Србији плове,
Језива слика, стварности ове.
Јасеновац близу ушћа Уне,
И кад га муче, Србин не куне.
Мучење убиства без пресуде,
Па зар је то за браћу за људе?
Шест метара високи зидови,
Савом да побегну, пусти снови.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top