Unmik krije teror nad Srbima

Dok dve trećine Srba smatra da je bezbednost na Kosovu loša, godišnji izveštaji međunarodnih misija Euleksa, Unmika i Oebsa, koji vode evidenciju o etnički motivisanim incidentima, procenjuju drugačije! Ali, ti dokumenti se, umesto na činjenicama, brojkama i ozbiljnim analizama, više baziraju se na novoj političkoj korektnosti u okviru koje se situacija popravlja, a incidenti smanjuju. Demantija nije bilo, jer se ozbiljnom analizom i poređenjem podataka niko nije bavio.

Ove i druge zaključke predstavio je Centar za mir toleranciju (CPT) iz Gračanice, a u izveštaju s naslovom „Potencijalno etnički motivisani zločini“ CPT je naveo i primer da je misija Unmika prosledila Generalnom sekretaru UN podatke o napadima na Srbe drugačije od onih koje je zabeležila na terenu!

– Tvrdnja o smanjenju broja prijavljenih zločina u zvaničnom izveštaju Unmika je u suprotnosti sa zvaničnim podacima Unmikove podgrupe za bezbednosne incidente prema manjinskim zajednicama. Kada se uporedi izveštaj iz 2013. godine, poslednji javno dostupan sa statistikama, brojevi su drugačiji u odnosu na navedene u izveštaju Generalnog sekretara – naveo je CPT.

Kriju ružnu istinu

Međunarodni faktori svoje evidencije o etnički motivisanim zločinima ne predstavljaju javnosti, štaviše, u povremeni dokumenti na tu temu pišu se površno, deskriptivno i nedosledno kako bi, umesto ružne i tačne, bila ispričana neka lepa priča. Naravno, bez statistika. S druge strane, kosovka policija se ne libi da objavi podatke o broju etnički motivisanih incidenata, ali su te brojke 20 puta manje od onih koji zebeleži Oebs, piše u izveštaju.

Podaci koje je predstavila ta NVO pokazuju i da se najveći broj incidenata dešava tamo gde ima najmanje Srba – u regionu Peći, koji obuhvata opštine Klina i Istok.

– Jako je teško doći do informacija o ovom tipu zločina. Znamo da skoro sve vodeće međunarodne institucije na Kosovu imaju te evidencije, ali znamo i da se one ne poklapaju s onim što objavljuje policija. Recimo, tokom 2015. godine kosovska policija zabeležila je 14, a Oebs 479 incidenata na etničkoj osnovi, od kojih je 310 bilo prema Srbima. I tako, poslednjih godina svi izveštaji policije prikazuju značajno manji broj incidenata od onih koji se nalaze u internim dokumentima Unmika, Oebsa i Euleksa – kaže Nenad Maksimović, izvrši direktor CPT.

Centru za mir i toleranciju ovi podaci su bili dostupni iz prve ruke, jer su ih dobili od ljudi koji su radili u odeljenju za bezbednost Unmika. Grafikoni priloženi uz izveštaj sa podnaslovom „Ružna priča koja nikada nije ispričana“ nedvosmisleno pokazuju razlike u onome što se javno prikazuje i onoga što međunarodne misije znaju.

Vučić: Dijalog urodio plodom

Premijer Aleksandar Vučić izjavio u centru EU da se broj napada na Srbe od potpisivanja Briselskog sporazuma smanjio.
– Imali smo značajno manje incidenata između Srba i Albanaca na godišnjem nivou nego što imamo u Beogradu između Srba. To govori da su razgovori dali određene rezultate, da ljudi znaju da samo mirnim putem, dijalogom problemi mogu da se rešavaju – rekao je Vučić.

Maksimović ističe da se o toj gorućoj temi na Kosovu uopšte ne govori, te da se „svi prave da problem ne postoji“.

– Etnički konflikti su postali tabu tema, a nakon svega što se dogodilo moguće da se tim problemima ne daje medijska pažnja da bi se izbeglo potpirivanje etničke netrpeljivosti ili da se ne ugrozi imidž „nove kosovske demokratije“. Tišina znači odobravanje i zbog toga smo odlučili da pokrenemo dijalog – pojašnjava on.

Zanimljivo je da na predstavljanju izveštaja u Prištini, osim zamenika premijera Branimira Stojanovića, nije bilo drugih predstavnika Srba u prištinskim institucijama. Nisu došli ni predstavnici EU.

Srbija ćuti

– Nije nam poznato da li Srbija vodi evidenciju o etnički motivisanim zločinima, ali znamo da te podatke niti predstavljaju, niti javno kritikuju izveštaje međunarodnih i kosovskih aktera u kojima se prećutkuju podaci. Zbog čega je to tako, to je pitanje za ministra Ivicu Dačića i šefa Kancelarije za KiM Marka Đurića – kaže Nenad Maksimović.

– Najviši politički predstavnik Srba na Kosovu se odazvao pozivu. Nažalost, predstavnici EU nisu. Znamo da ni Evropska unija ovoj temi ne daje puno prostora u godišnjim izveštajima Evropske komisije. Više prostora je dato jednom napadu na pripadnike LGBT zajednice nego na 695 napada na manjinske zajednice na Kosovu u 2015. godini – ističe Maksimović.

Izveštaj navodi da, i kada se etnički motivisani napadi prijave, tužilaštvo i pravosuđe ne rade svoj deo posla. Od 30 incidenata u 2014, nijedan predmet nije procesuiran!

Nevladina organizacija Humani centar u maju je objavila da 77,7 odsto Srba smatra da je bezbednosna situaciju loša ili veoma loša na Kosovu. Podaci su gotovo identični sa rezultatima ankete Centra za mir i toleraniciju, gde ističu da se visok nivo etničkog nasilja nad kosovskim Srbima južno od Ibra nastavio i posle proglašenja nezavisnoti.

Autor: J. L. Petković

Izvor: Vesti online

Vezane vijesti:

Rafalnom paljbom na Srbe kod Novog Brda

Slivovo – selo u kome srpstvo nestaje

Đurić: Na KiM vječito otvorena sezona lova na Srbe

Porodice kidnapovanih i ubijenih Srba iz Orahovca: Još niko nije osuđen, a nepravda nas ubija