Унапредити размену информација између матице и дијаспоре

„После Другог светског рата већ имамо трећу па и четврту генерациjу коjа jе рођена у диjаспори, а када томе додамо и преко 300000 оних коjи су отишли деведесетих, а и данас око 30000 људи одлази годишње, онда jе jасно да морамо имати националну стратегиjу како да се заустави исељавање, подстакну процеси повратка, како да те везе буду чвршће… На жалост, jош ниjе усвоjен Акциони план Владе Србиjе везан за примену стратегиjе односа између матичне земље и диjаспоре“, рекао jе за РТС Александар Чотрић, члан скупштинског Одбора за диjаспору и Србе у региону.

Срби у диjаспори и региону нису довољно информисани о дешавањима у матици као што ни матица нема довољно информациjа о томе шта се дешава у диjаспори а посебно у региону, закључак jе седнице скупштинског Одбора за диjаспору и Србе у региону. Тим поводом гост у Јутарњем програму РТС-а jе био Александар Чотрић, члан скупштинског Одбора за диjаспору и Србе у региону.

Како унапредити размену информациjа између диjаспоре и матице?

„Скупштински одбор jе донео неколико закључака и надамо се да ће бити примењени у времену пред нама, пре свега, потребно jе да има више информативних емисиjа у домаћим медиjима, као и више текстова у штампаним медиjима, коjи говоре о положаjу Срба у региону коjих jе око 2 милиона. Мислим да jе потребно да они више обавештаваjу jавност о томе шта се значаjно догађа међу нашим припадницима диjаспоре изван Србиjе. Они коjи живе тамо већ проналазе начина да се информишу о дешавањима у своjоj матичноj земљи, али jе неопходно да због наше jавности, они коjи доносе одлуке, сви ми у Србиjи будемо више упознати са проблемима, рецимо, Срба у Албаниjи, Румуниjи, Мађарскоj или у прекоморским земљама.

Договорено jе да се формира jедна база свих медиjа коjи постоjе у диjаспори, да се формира дописничка мрежа, да имамо дописнике свих значаjним центрима где су српске заjеднице, jедном речjу, да се направи своjеврсна агенциjа, информативна мрежа где ће се сабирати све информациjе, коjе ће се, уз помоћ Управе за диjаспору, коjа постоjи у оквиру Министраства спољних послова дистрибуирати домаћим медиjима.

Заиста jе значаjно да ми знамо у Србиjи да ли рецимо Срби у Словениjи имаjу статус националне мањине, а на жалост, немаjу. Затим, да ли Срби у Албаниjи имаjу било каква права, а немаjу их; какве проблеме имаjу Срби у Хрватскоj, како можемо више да се укључимо и помогнемо им, пре свега да очуваjу своj национални идентитет, да сачуваjу своj jезик, ћирилично писмо, веру, како да се унапреде односи и како могу да инвестираjу у Србиjу; како да они, млади и образовани, коjи желе да се врате знаjу шта их овде чека и да на таj начин буде више jединства, jер нас jе у Србиjи 7 милиона, а 4 милиона, што наших држављана, што Срба живи изван Србиjе“, каће Чотрић.

Могло се чути да набољи положаj у региону Срби имаjу у Румуниjи, а наjтежи у Албаниjи…шта ми можемо учинити?

„Око 20000 Срба живи у Румуниjи и они, пре свега, имаjу право на представљање у Парламенту, годишње добиjаjу око 800000 евра из буџета Румуниjе, имаjу своj недељни часопис, емисиjе на српском jезику. На румунским медиjима имаjу књижевне часописе, лепе просториjе у Темишвару, тзв. Српски дом. У Румуниjи се одржи преко стотину различитих културно-просветних и научних и спортских манифестациjа, сваког трећег дана се нешто дешава…

Потпуно супротну ситуациjу имамо у Албаниjи, где Срби немаjу право да своj jезик користе службено, немаjу школе, медиjе. Процењуjе се да у Албаниjи живи око 30000 Срба, али су они боjкотовали последњи попис становништва, као и остале мањине. У Албаниjи не постоjи Закон о националним мањинама, нити мањине имаjу било какво уставно и законско право. Делегациjа нашег парламента jе недавно посетила Албаниjу и разговарала са њиховим званичницима о овим питањима. Разговарали смо и са представницима ОЕБС-а у Тирани, и наша председница парламента jе разговарала са наjвишим представницима Албаниjе…Већ jе кренула израда закона, коjи ће бити надгледан из Брисела и ми се надамо да ће бити поправљен положаj како српске националне мањине у Албаниjи, тако и других мањина.

Шта се конкретно налази у том нацрту Закона о мањинама?

„Пре свега могућност да се они изjасне да припадаjу своjоj националноj мањини, да добиjу право на школе на свом jезику, да добиjу право на медиjе, службену употребу свог jезика, да држава Албаниjа финансира њихове активности, било да су у питању културно-уметничка друштва, медиjи, било шта друго што представља вид очувања националне самобитности, могућност да врате своjа имена коjа су албанизована протеклих децениjа присилно…Свакако да очекуjемо подршку из Брисела, jер и Албаниjа жели да постане чланица ЕУ и сигурно ће морати да поштуjе европске стандарде у тоj области“, каже Чотрић.

Шта jе са ћириличним натписима у Хрватскоj, чланици ЕУ, где Брисел ниjе много реаговао?

„Слажем се да jе Брисел препустио Хрватскоj, као чланици ЕУ да сама та питања решава, али мислим да jе наша обавеза да ми захтевамо и од Брисела, и од других међународних институциjа веће ангажовање. У сваком контакту покрећемо то питање. Хрватска има добро уређено законодавство, али се не примењуjе. Законско право за натписе на ћирилици, како у Вуковару, тако и свуда у Хрватскоj где Срби представљаjу више од 30 посто становништва, постоjе. Ми видимо да су отпори велики, да ће Брисел у наредном периоду да се више ангажуjе на том питању. Ако већ од нас захтеваjу, а ми поштуjемо права мањина, онда не видим ни jедан разлог да се то не тражи од суседне Републике Хрватске“, каже Чотрић.

Некада смо диjаспору мерили од Америке до Аустралиjе, данас нас jе све више у Азиjи, Скандинавиjи…да ли се разликуjу њихови проблеми, захтеви, очекивања од матице…

„Да, веома се разликуjу. Наши сународници живе у преко стотину земаља света, имаjу преко 2000 своjих организациjа. Они су чврсто везани за своjу матичну земљу преко цркве и преко своjих организациjа, асоциjациjа, клубова, а та веза постоjи и преко нашег скупштинског Одбора и преко Управе за диjаспору и Србе у региону у оквиру МСП-а. Веома се разликуjу и њихове потребе и очекивања од матичне земље.

Оне класичне политичке миграциjе скоро да више нема..После Другог светског рата већ имамо трећу па и четврту генерациjу коjа jе рођена у диjаспори, а када томе додамо и преко 300000 оних коjи су деведесетих, а и данас по статистици око 30000 људи одлази годишње, онда jе jасно да морамо имати националну стратегиjу како да се пре свега заустави исељавање, како да се подстакну процеси повратка, како да те везе буду чвршће, како да ти контакти буду плодотворниjи. На жалост, jош ниjе усвоjен Акциони план Владе Србиjе везан за примену стратегиjе односа између матичне земље и диjаспоре. Та стратегиjа jе написана jош пре три године, али jе остала мртво слово на папиру, не примењуjе се. Ангажоваћу се у наредном периоду и као посланик у Народноj скупштини кроз форму посланичког питања, на седницама Одбора и кроз контакте са надлежнима у Влади да се што пре донесе таj Акциони план како би се ова питања почела да решаваjу jедно по jедно“, каће Чотрић.

Да ли jе за неке медиjе, коjи се на медиjском небу боре за своj део колача, предвиђен финансиjски подстицаj, jер jе то разлог што се не опредељуjу на ову врсту информисања?

„На жалост, не постоjе средства за такву врсту подстицаjа, постоjе средстав у оквиру Министраства културе за медиjе у региону на српском jезику и то нису безначаjна средства. То су средства коjа додељуjе Управа за диjаспору на своjим редовним, годишњим конкурсима, два пута годишње.

Ако говоримо о конкурсу Министраства културе, то су средства намењена Радио Дунаву у Вуковару, коjи емитуjе програм на српском jезику, листу Српске недељне новине коjи излази седмично у Будимпешти, листу Мостови, коjи информише на српском jезику у Словениjи, Нашоj речи у Темишвару, коjа jе недавно обележила 25 година или за емисиjу Видици у Скопљу…Такви медиjи и заслужуjу помоћ, мислим да би та средства могла да буду и већа и значаjниjа.

С друге стране, када говоримо о нашим домаћим медиjима, на њих можемо само да апелуjемо, да их позовемо кроз овакву врсту обраћања. Ја мислим да су и они схватили значаj наших људи у диjаспори, jер ми морамо да им помогнемо у тоj великоj бици да се одупру асимилациjи, да редовно посећуjу Србиjу, да чуваjу своj jезик и тако помажу нама, да буду наши амбасадори, представници и да нам кроз заjеднички рад буде боље тако што ће овде инвестирати своj капитал и знања, пренети своjа искуства. Србиjа jе у прошлости наjвише напредовала када се ослањала на знање своjих образованих људи коjа су та знања стицала у Паризу, Грацу, Бечу, Михену, Пешти…“, закључуjе Чотрић.

Са Александром Чотрићем разговарали Ирина Ивић и Милан Срдић.

Извор: ДИЈАСПОРА ГОВ РС