arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Умро је Милан Басташић

У петак, 7. октобра 2016. у Београду је умро Милан Басташић. Посљедњи испраћај биће на Новом гробљу у Београду, у сриједу 12. октобра у 15 часова.

Др Милан Басташић
Др Милан Басташић

Рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици Луке и Евице (р. Ђукић), као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац. Тадашњу четворогодишњу основну школу је завршио у Грубишном Пољу.
Крајем априла 1941. године хрватске усташе му хапсе оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају у Јадовну на Велебиту. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу концем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у Јасеновац, а мајку и сестру Јованку у Сисак. Игром случаја се спашавају из логора.

Крајем рата, по ослобођењу Грубишног Поља, пошао је у гимназију, а малу матуру положио у Дарувару 1947. године. Санитетску официрску школу завршио је у Љубљани 1950. и распоређен на дужност у Госпић, гдје је положио велику матуру 1953. године. Послије премјештаја у Загреб, уписао се на Медицински факултет у Загребу и 1961. године промовисан за доктора медицине. Општом медицином у војсци бави се до 1964. године када добија специјализацију Епидемиологије коју заједно са Јавним здравством успјешно завршава у Загребу, а полаже у Београду.
Докторску дисертацију одбранио је на Загребачком свеучилишту 1982. године. Учествовао је у четири објављена научна рада, водио један научно-истраживачки пројекат и објавио више од четрдесет стручних и јавно-здравствених саопштења и публикација. За вријеме епидемије вариоле на Косову и Метохији 1972. године, руководио је сузбијањем те болести у општинама Клина и Исток.
Од 1972. до 1975. Био је савјетник у републичком Секретаријату народне одбране СРХ. У војној хијерархији напредовао је до чина пуковника у који је унапријеђен 1975. године. На посљедњу дужност у ЈНА – Управник Завода за превентивномедицинску заштиту загребачке армијске области – постављен је 1980. године. Савез комуниста напустио је 1986. године, а пензионисан је 1987. године у 56. години живота.

Деведесетих година се опредјељује за опстанак СФРЈ, а послије сецесије Словеније и Хрватске јасно и јавно брани интересе, општељудска и национална права српског народа Билогоре. Спашавајући живот, Хрватску је напустио 15. августа 1991. године, да би се ускоро вратио на Бучје као добровољац за рад у војној болници војске РСК. По завршетку грађанског рата у Хрватској живи у Београду, први је предсједник Завичајног удружења „Билогора“ основаног 2008. са сједиштем у Београду, када уз низ интервјуа и текстова објављује и капитално дјело „БИЛОГОРА И ГРУБИШНО ПОЉЕ 1941–1991.“

Био је један од оснивача удружења грађана „Јадовно 1941.“
Са Милановим одласком на губитку нису само најрођенији, већ и сви ми са којима је био близак и сви други за које је Милан и својим ријечима и самим својим постојањем био истовремено и сјећање и споменик и опомена, па и савјест нашег билогорског и српског рода.

Посљедњи испраћај биће на Новом гробљу у Београду, у сриједу 12. октобра у 15 часова.

Слава му!

Ранко Раделић

Завичајно удружење „Билогора“

 

Везане вијести:

Душан Басташић: Бесједа на очевом испраћају

Милан је био истовремено и сјећање и споменик и опомена

Као значајно дело остаје Миланова вредна књига Билогора и Грубишно Поље 1941–1991.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи свjедок

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​