Умрлица. Хашки трибунал: 25. 05. 1993. – 16. 11. 2012.

Хашки трибунал jе мртав. Он 16. новембра 2012. ниjе умро, него jе угинуо. Понекад и наjвеће неправде донесу нешто добро. Страдалницима и мученицима у наjтежем часу остаjе истина. Србиjа jе данас – три дана после пресуде жалбеног већа Хашког трибунала коjом су Готовина и Маркач ослобођени сваке кривице за убиство 1,980 Срба, углавном цивила, и изгон четврт милиона грађана Хрватске за само стотинак сати, што jе наjвеће етничко чишћење у Европи од средине 20. века до данас – jош увек у шоку. Подсећа на човека коjи jе у саобраћаjноj несрећи изгубио руку и сада преживљава оне jезиве тренутке коjи га деле од мрачног али спасоносног самозаборава несвести. Међу осуђенима Хашког трибунала данас нема хрватских злочинаца коjи су убиjали Србе. Муслиман се неки тамо по своjоj несрећи, ради лажне равнотеже jош и нашао, као и понеки незнани Албанац. Однос jе 1100 досуђених година Србима, према мање од 40 колико jе наjвише досуђено другом народу за злочине према њима.

Хашки трибунал jе од почетка организован на основама предрасуде о српскоj политичкоj и историjскоj кривици. Српски злочини су од самог почетка квалификовани другачиjе него злочини других народа. Пресуде су доношене краjње пристрасно. Довољно jе споменути само срамотне пресуде Насеру Орићу и Рамушу Харадинаjу. Хашки трибунал омогућио jе преливање те срамоте на национални ново. Треба само сагледати како су судови Босне и Херцеговине различито квалификовали исте злочине и како Срби робиjаjу jедан ипо милениjум а Муслимани тридесет година (и то не за злочине улињене над Србима). Током протеклих двадесет година од судиjа и тужилаца трибунала смо свашта чули. Прочитали смо како са задовољством преносе позиве политичара да им опозиционара „одведу и више не враћаjу“. Чули смо како су поносно примали плату док су им сведоке убиjали. Како су за непоштовање суда осуђивали оног ко наговести идентитет сведока (ако jе Србин), а ослобађали после вишеструке погибиjе сведока (када jе Албанац). Осведочили смо се о памет и неморал судиjе коjи jе питао председника Републике Српске Краjине зашто се Срби нису иселили у Србиjу када им jе сметао устав коjи jе у Хрватскоj донесен 1990. године. Судиjе из Сjедињених Држава имали су образа да суде Хашком трибуналу, у време када њихова држава захтева од своjих савезника да се обавежу како никада неће предати америчког држављанина неком међунароном суду ! Суд jе заснован на историjскоj монтажи, jедна од експерткиња им jе поднела анализу српског национализма коjа се значаjно разликовала од њеног нешто раниjе одбрањеног доктората. Суд jе страховладу НДХ, када jе убиjено наjмање пола милиона Срба, назвао злочином – али jе зато масакр у Сребреници прогласио за геноцид…

Пресуда Готовини и Маркачу уjединила jе Србе. Пресуда jе, међутим, нема сумње, донела истину. Хашки трибунал jе овом пресудом напустио псеудоjугословенски приступ „равнотеже кривице“. Дакле он више не тврди да jе универзалан и праведан, да jе предуслов за бољу будућност. Он више не прикрива стварање националних држава и етничко чишћење и не подстиче распад Србиjе и укидање Републике Српске. То не чини, зато што он уствари више не постоjи. Хашки трибунал jе прошлог петка „убиjен“. Њега jе убио његов творац – Сjедињене Америчке Државе. Уместо неке преварне казне, након чиjег би изрицања оптужени били ослобођени (пошто су у притвору већ одлежали казну) и тихе преквалификациjе пресуде из „заjедничког злочиначког подухвата“ у „саобраћаjни прекршаj“, судиjе из САД, изузетно независне Јамаjке, те самосталне и непристрасне Турске, прегласале су своjе колеге и казну од четврт века преиначили у невиност! Мотиви за такву одлуку су непозанти, али ако ниjе реч о ирационалном расизму и болесноj мржњи, а мислим да ниjе, онда се ради о бризи за исход тужбе коjу су у САД против компаниjе пензионисаних америчких официра и чиновника, што jе наоружавала и обучавала Хрватску воjску, поднели наши прогнаници. Хашки трибунал jе тако погубљен због мале опасности од плаћања милиjарди долара одштете и могуће срамоте за САД коjе су бомбардовањем и логистичком подршком биле страна учесница у рату.И то jе истина. У Хашком трибуналу неће, како су се надали, бити написана историjа коjу ће морати да уче српска деца. У том кондому америчке и немачке империjалне политике ниjе се догодило ништа важно. Једино што jе лоше представља чињеница да су срамотним одлукама суда суштински рехабилитовани сви, не само српске политичке вође, већ и десетине убица Срба, Хрвата, Муслимана и Албанаца. Повређене су, по ко зна коjи пут, све жртве.

Аутор: др Чедомир Антић, председник Напредног клуба

Извор: НАПРЕДНИ КЛУБ