Афирмисање злочина у Олуји понижавањем Срба

Приликом обиљежавања 16. годишњице хрватске воjне операциjе „Олуjа“ 5. августа 2011. године у Книну, Иво Јосиповић jе изjавио да неће проћи дуго времена када ће Срби из Краjине заjедно са Хрватима славити „Олуjу“, односно 5. август као дан побjеде у домовинском рату, након што прихвате историjске чињенице везане за Други свjетски рат коjе су на страни хрватског народа и хрватске државе.

Да би бар донекле потврдио своjу оцjену дату 5. августа 2011. године у Книну Јосиповић jе на перфидан начин наставио да у своjоj државничкоj активности понижава у првом реду краjишке Србе кроз величање хрватске злочиначке воjне операциjе „Олуjа“, па jе у Книн 5. августа 2012. године на обиљежавање 17. годишњице „Олуjе“ позвао познатог српског конвертита Вељка Џакулу, предсjедника НВО Српски демократски форум и предсjедника ванпарламентарне Демократске партиjе Срба у Хрватскоj да га промовишу у свог Секулу Дрљевића, jер jе ХДЗ-ова власт jош 1991. године у свог Секулу Дрљевића промовисала Милорада Пуповца.

Дакле, Јосиповићу ниjе требало много труда да приволи Џакулу да дође у Книн на обиљежавање годишњице злочиначке воjне операциjе како би као jедини српски представник потврдио легитимитет „Олуjе“. Тако jе Џакула jавно стао на страну хрватских боjовника, државника и политичара, коjи хрватску воjну операциjу „Олуjа“ из 1995. године оцjењуjу као величанствену побjеду у домовинском рату, иако jе Хашки трибунал у прољеће 2011. године осуђуjући хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача хрватску воjну операциjу „Олуjа“ из 1995. године квалификовао као заjеднички злочиначки подухват државног и воjног руководства Хрватске, jер jе за вриjеме и након операциjе „Олуjа“ уз опљачкану и уништену приватну имовину, пред кућним прагом ликвидирано око 2.000 недужних краjишких Срба од коjих jе било 532 жене и 19 дjеце.

Такво понашање Џакуле и вишегодишња активност Пуповца, нису изненађење за избjегле и прогнане Србе из Краjине, jер су Пуповац и Џакула дуги низ година били у функциjи спровођења политике ХДЗ-ове власти, а сада се Џакула преселио код Јосиповића. Међутим, много jе трагичниjе за политичку сцену у Србиjи, што су Пуповац и Џакула 2008. године на промотивном скупу Демократске странке подржали њен изборни програм, а четири године касниjе Џакула и Миодраг Линта, након што су направили политички салто-мортале, поjавише се на предизборном скупу СНС-а.

Историjске чињенице на страни Срба

Оцjењуjући „Олуjу“ као величанствену побjеду хрватске воjске у домовинском рату, Јосиповић jе позвао краjишке Србе да прихвате историjске чињенице везане за хрватску државу и њено стварање и да заjедно са Хрватима сваке године 5. августа обиљежаваjу „Олуjу“ као своjу, што jе равно позиву Јосиповића да се Срби одрекну своjе православне вjере и кроз прекрштавање узму католичку вjеру, а то могу само jањичари као што jе Џакула. Као добар познавалац историjских прилика везаних за Србе како од бивше Воjне Краjине и Аустроугарске, преко Другог свjетског рата, подсjетио бих Јосиповића на необориве историjске чињенице коjе су на страни Срба из Краjине, а да се не бих враћао превише уназад, односно на положаj Срба у бившоj Воjноj Краjини и Аустроугарскоj монархиjи, задржаћу се искључиво на чињеницама у вези са Другим свjетским ратом и борбом против фашизма у периоду 1941-1945. године.

Срби из Краjине не само да су на позив Комунистичке партиjе Југославиjе и Комунистичке партиjе Хрватске 27. jула 1941. године у мjесту Срб у Лици дигли народни устанак против окупатора наше земље од стране Хитлерове Њемачке и њихових слуга НДХ Анте Павелића, већ су кроз партизански покрет дали пет партизанских дивизиjа коjе су се бориле на ширем простору Југославиjе, даjући огромне жртве у борби против фашизма и нацизма у Другом свjетском рату. На другоj страни фашистичка творевина НДХ Анте Павелића jе вршила геноцид над краjишким Србима и српском дjецом.

Управо су те чињенице биле основни разлог да се након Другог засjедања АВНОЈ-а у Јаjцу 29. новембра 1943. године, кад су дефинисани темељи нове Југославиjе, у Топуском 8. на 9. маj 1944. године одржи сjедница наjвишег законодавног тиjела Хрватске (ЗАВНОХ) на коjоj jе донесена обавезуjућа Резолуциjа у чиjоj тачки 8 се подвлачи, да неће и не може бити слободне и демократске Хрватске у коjоj Срби неће имати сва права као и Хрвати, jер су у борби против фашизма дали немjерљив допринос и огромне жртве, што jе био основ да Хрватска постане федерална jединица у саставу нове Југославиjе. У супротном Хрватска би се нашла на страни земаља поражених у Другом свjетском рату, jер jе у њоj НДХ била на власти све до 8. маjа 1945. године када jе ослобођен Загреб. Опредjељење делегата ЗАВНОХ-а било jе садржано у свим донесеним уставима Хрватске након Другог свjетског рата, да су Срби у Хрватскоj државотворан и конститутиван народ.

Међутим, доласком ХДЗ-а на власт у Хрватскоj, половином 1990. године, чиjи jе програм почивао на идеологиjи НДХ из 1941. године, та уставна одредба да су Срби у Хрватскоj конститутиван и државотворан народ престала jе да важи, jер jе на основу приjедлога ХДЗ-ове власти краjем 1990. године, донесен нови Устав Хрватске, за коjи су гласали заступници СКХ-СДП Ивице Рачана из коjег су Срби избачени као конститутиван и државотворан народ насилним политичким путем по моделу jедан човjек – jедан глас, остављаjући у Уставу одредбу да jе суверенитет хрватског народа недjељив, чиме jе на наjгрубљи начин поништена Резолуциjа ЗАВНОХ-а из Топуског, иако Срби у Хрватскоj током 1990. године никаквом негативном активношћу нису доприниjели да 22. децембра 1990. године хрватски Сабор тако поступи. Напротив, они су масовно гласали за листе СКХ на парламентарним изборима у Хрватскоj краjем априла 1990. године.

Обрачун са Србима у Хрватскоj започео jе непосредно након доласка на власт ХДЗ-а половином 1990. године, прво масовним отпуштањем са посла у урбаним срединама, кад jе без посла само у љетним мjесецима остало око 10.000 Срба коjи су били запослени у органима управе, полициjи, просвjети, здравству, културним институциjама и средствима jавног информисања. Истовремено jе услиjедило повлачење наоружања од резервног састава милициjе из већинских српских општина на подручjу западних диjелова Краjине, до таjног увоза наоружања преко Мађарске за припаднике ХДЗ-а на териториjи Хрватске, да би краjем 1990. године услиjедио завршни ударац у обесправљивању Срба у Хрватскоj њиховим избацивањем из Устава Хрватске као конститутивног и државотворног народа и свођење Срба у националну мањину са истим правима коjа имаjу Роми, Мађари и италиjанска мањина у Истри, Русини, итд. Све jе то претходно било учињено да би у прољеће 1991. године ХДЗ-ова власт инсценирала грађански рат са краjишким Србима, упадима хрватских специjалаца у средине са већинским српским становништвом као што jе био Пакрац, Плитвице и Борово Село, подводећи ту активност као одбрану од агресиjе ЈНА на Хрватску. Оружане сукобе са краjишким Србима искористило jе политичко и државно руководство Хрватске са Фрањом Туђманом на челу и на основу одредбе новог Устава Хрватске да jе суверенитет хрватског народа недjељив, Сабор Хрватске jе 25. jуна 1991. године донио одлуку о проглашењу независности Хрватске, што jе био додатни разлог за увећање оружаних сукоба са краjишким Србима, као и блокирање касарни ЈНА у урбаним срединама.

Такав развоj догађаjа на терену произвео jе нове приjетње припадника ХДЗ-а према урбаним Србима, коjи су масовно напуштали своjе станове и кренули у избjеглиштво. У само два мjесеца 150.000 урбаних Срба jе избjегло и то углавном у Југославиjу, а ХДЗ-ова власт jе њихове станове уступала новопридошлим припадницима оружаних снага Хрватске коjи су након обраде напуштали редове ЈНА.

Дакле, Јосиповић би морао уважавати историjске чињенице као декларисани антифашиста, а оне су апсолутно на страни Срба у Хрватскоj, а не да своjим позивом оваквим као што jе Џакула понижава краjишке Србе, тражећи од њих да прихвате историjске фалсификате кроз величање домовинског рата и воjних операциjа „Бљесак“ и „Олуjа“.

Фалсификовање истине о устанку

Након што jе неофашистичка ХДЗ-ова власт, чиjи jе програм почивао на идеологиjи НДХ из 1941. године, краjем 1990. године у Сабору Хрватске уз пуну асистенциjу СКХ-СДП, доношењем новог Устава Хрватске, погазила Резолуциjу ЗАВНОХ-а, десетак година касниjе када jе Хрватска истакла кандидатуру за чланство у ЕУ, чиjи су темељи засновани на антифашизму, хрватско државно и политичко руководство се одлучило да се врате борби против фашизма, па су дониjели одлуку да jе сисачки партизански одред у шуми Брезовица 22. jуна 1941. године дигао устанак против фашизма, односно Хитлерове Њемачке и усташке НДХ Анте Павелића, што jе ноторна историjска неистина.

Добрим познаваоцима политичких прилика и догађаjа на подручjу бивше Сисачко-баниjске региjе, за вриjеме и након Другог свjетског рата, коjима и сам припадам, уз неколицину бораца Седме баниjске дивизиjе, коjи су jош живи, те њихових потомака, познато jе да устанак против окупаторске Хитлерове нацистичке Њемачке, Мусолиниjеве фашистичке Италиjе и њихових слуга злочиначке усташке НДХ Анте Павелића, 22. jуна 1941. године ниjе дигао никакав сисачки партизански одред у шуми Брезовица код Сиска, већ су устанак против фашизма и домаћих квислинга на позив КПЈ и организационо учешће неколико чланова руководства КПХ, дигли лички Срби 27. jула 1941. године у Србу у општини Доњи Лапац. Кретања на Сисачко-баниjскоj региjи и Кордуну приjе дизања устанка против фашизма у Лици 27. jула 1941. године изгледала су овако:

•      На основу директиве руководства КПЈ и договора ужег руководства Комунистичке партиjе Хрватске са организаторима устанка за подручjе Кордуна и Баниjе почетком jула 1941. године у шуми Абез на Кордуну 44 храбра баниjска Србина, предвођена неустрашивим Васиљом Гаћешом извршили су напад на Жељезничку станицу у Банском Грабовцу 22. jула 1941. године у коjоj се налазила група наоружаних усташа, коjи су дошли на Баниjу да хараче за усташку НДХ. У том нападу баниjски Срби су заробили значаjну количину наоружања, након чега су се повукли у познату баниjску шуму Шамарица, спремаjући се за масовни и организовани народни устанак против НДХ на Баниjи.

•      Већ сутрадан jе услиjедила крвава одмазда усташа НДХ над недужним Србима из баниjских села, кад jе на свиреп начин заклано око 1.300 Срба са Баниjе, од наjмлађе до наjстариjе доби, а након покоља су их закопали у заjедничку гробницу у непосредноj близини Жељезничке станице у Банском Грабовцу. Од тог дана маса Срба са Баниjе се повукла у шуму Шамарица, спремни за отворену борбу против НДХ Анте Павелића.

•      Будући да се мjесец дана приjе тих крвавих догађаjа на подручjу Баниjе група од педесетак сисачких комуниста и СКОЈ-еваца односно антифашиста на челу са Владом Јањићем-Цапом и Мариjаном Цветковићем повукла из Сиска у оближњу шуму Брезовица код Сиска да би сачували властиту главу од усташке одмазде, jер су усташе дошле до сазнања о њиховим контактима са руководством КПХ, њихова забринутост за своjу судбину постала jе jош већа након догађаjа на Баниjи.

•      Послиjе сазнања сисачких антифашиста, коjи су се налазили у шуми Брезовица код Сиска о томе шта се десило на Баниjи 22. и 23. jула 1941. године, поготово да jе тамо био масовни покољ Срба у селу Бански Грабовац, као и сазнање да су се баниjски устаници организовали са Васиљем Гаћешом на челу плашећи се сличне одмазде од стране усташа као у Банском Грабовцу, Сисачани су курирским путем успоставили везу са вођама баниjских устаника на Шамарици да заjеднички крену у судар са усташама, што су баниjски Срби прихватили.

•      Сисачани су се из шуме Брезовица код Сиска пребацили на баниjску Шамарицу преко баниjских села Петковац и Моштаница, затим преко Калина на Шамарицу и на таj начин се споjили са Србима устаницима на Баниjи. Сисачки антифашисти нису имали упориште у хрватском народу са подручjа Сиска, jер jе то подручjе било упориште усташа, као што jе 1990. године и касниjе било упориште ХДЗ-а и њиховог наjвећег „jастреба“ Ђуре Бродарца.

•      Дакле, никакав устанак против окупатора земље, односно фашизма и квислиншке НДХ 22. jуна 1941. године ниjе дигао сисачки партизански одред и за собом повукао хрватски народ, jер jе то ноторна неистина.

•      Да су наприjед изнесене оцjене потпуно тачне говори податак да jе након што су лички Срби у мjесту Срб на инициjативу руководства КПЈ и КПХ 27. jула 1941. године дигли устанак против окупаторске Хитлерове нацистичке Њемачке, Мусолиниjеве фашистичке Италиjе и усташке НДХ, на Баниjи jе формиран Први баниjски партизански одред, на чиjем челу се нашао неустрашиви Васиљ Гаћеша, да би се одреду прикључили сисачки антифашисти, међу коjима су били Владо Јањић-Цапо, Мариjан Цветковић и други.

•      У наредним мjесецима на Баниjи су никле нове jединице бораца НОВЈ кроз организовани партизански покрет на Баниjи, састављене искључиво од Срба, да би новембра 1942. године у мjесту Класнић на општини Глина формирана Седма баниjска дивизиjа са 4.200 бораца, коjа jе након тога учествовала у биткама на Сутjесци и Неретви, вративши се на Баниjу десеткована са 600 бораца. Након попуне са новим борцима, Дивизиjа jе кренула у завршне операциjе за ослобођење земље у Илирску Бистрицу.

•      Кад jе риjеч о сисачком партизанском одреду ког jе ХДЗ-ова власт промовисала да jе 22. jуна 1941. године дигао устанак против фашизма у шуми Брезовица jе ноторна неистина, jер су се сисачки антифашисти утопили у Први баниjски партизански одред, из чега ниjе тешко закључити о фалсификату историjских чињеница, поготово што на подручjу Сиска након њиховог одласка на Баниjу ниjе забиљежен никакав отпор хрватског народа против НДХ.

Устанак у Србу

Непобитна историjска чињеница jе да су устанак у Хрватскоj против окупаторске Хитлерове Њемачке и усташке НДХ на основу директиве руководства КПЈ и КПХ дигли лички Срби 27. jула 1941. године у мjесту Срб у Лици, као што су то учинили истог дана 27. jула 1941. године Срби са подручjа Подгрмеча у Дрвару и таj се дан, односно датум у читавом периоду након Другог свjетског рата славио као Дан устанка народа у Хрватскоj и БиХ, све до доласка ХДЗ-а на власт у Хрватскоj 1990. године. Да се радило о организованом народном устанку против фашизма, говори податак да jе у периоду од 27. jула 1941. па до краjа 1941. године партизанском покрету приступило око 6.800 бораца од коjих jе 6.400 било Срба и око 400 Хрвата и других националности. Та броjка се 1942. године увећала на 16.000 партизана од коjих су преко 90% били Срби, да би та цифра 1943. године порасла на 28.000 партизана, што jе резултовало формирањем пет партизанских дивизиjа на подручjу Краjине. То преведено значи да су Срби из Краjине били носиоци борбе против фашизма кроз Народноослободилачку борбу у Другом свjетском рату.

Довољно jе истаћи податак да jе учешће Срба из западних диjелова Краjине у Народноослободилачкоj борби на подручjу Хрватске кроз партизански покрет, односно партизанске jединице НОВЈ у периоду од 1941. до 1945. године било броjчано два и по пута веће од учешћа Хрвата, а жртве Срба су биле веће за четири и по пута од жртава Хрвата, иако jе Срба у том периоду било 72% мање од Хрвата. О томе свjедочи и оцjена коjу jе дао Јосип Броз Тито у Билтену броj 10 од октобра 1941. године:

„Напредним партизанским борцима jош ниjе успjело да увуку у борбу против њемачких нациста и усташа НДХ већинско хрватско становништво у селима и градовима. Дакле, слабост партизанског покрета у Хрватскоj лежи у томе што углавном обухвата српско становништво са подручjа Лике, Кордуна и Баниjе, а врло мали броj Хрвата“.

Сасвим jе сигурно да су резултати борбе против фашизма у Другом свjетском рату и огромне жртве коjе су дали Срби из Краjине у тоj борби, били основ да се на засjедању ЗАВНОХ-а, као наjвишег законодавног тиjела у Хрватскоj у Топуском 8. на 9. маj 1944. године донесе Резолуциjа коjа у тачки 8 гласи:

„Срби у Хрватскоj у досадашњим борбама дали су невиђене жртве и доказе о своjоj великоj љубави према заjедничкоj домовини. Као што су се заjедно са Хрватима борили против заjедничког неприjатеља, тако ће заjедно уживати плодове побjеде и слободе. Неће бити слободне и демократске Хрватске у коjоj Србима не би била заjамчена пуна равноправност и jеднакост као и Хрватима.“

Ту Резолуциjу ЗАВНОХ-а погазила jе неофашистичка ХДЗ-ова власт краjем 1990. године уз пуну асистенциjу СКХ-СДП, а тиме и оцjену и резултате заjедничке борбе против заjедничког неприjатеља у Другом свjетском рату и невиђене жртве Срба и њихове доказе о своjоj љубави према заjедничкоj домовини из коjе су 1995. године хрватском злочиначком воjном операциjом „Олуjа“ протjерани са вjековних огњишта.

Хрвати и борба против фашизма

Након што jе 10. априла 1941. године формирана усташка НДХ са Антом Павелићем на челу до краjа 1941. године у редове НДХ приступило jе 108.000 Хрвата од коjих jе око 30.000 Хрвата било из Херцеговине. Након што jе НДХ 21. jуна 1941. године обjавила рат САД, Енглескоj и СССР-у у састав њемачког Вермахта – НДХ jе упутила 30.000 Хрвата као усташе распоређене у три дивизиjе легионара коjи су послати на Источни фронт, али су се пред налетом Црвене армиjе 1943. године вратили „подвиjена репа“ у Хрватску.

Та броjка од 108.000 Хрвата коjи су 1941. године приступили НДХ, 1942. била jе на нивоу 200.000 Хрвата у НДХ, да би тек након пада Мусолиниjеве фашистичке Италиjе, почетком септембра 1943. године броj Хрвата у партизанском покрету био повећан, нарочито у Далмациjи и Истри. Дакле, господине Јосиповићу, како видите из само диjела презентованих података, историjске чињенице о учешћу Хрвата у партизанском покрету, апсолутно су на страни Срба у Хрватскоj, због чега jе ваша оцjена о Другом свjетском рату нетачна.

У сагледавању укупних хрватско-српских односа просто jе немогуће избjећи оцjене о монструозним злочинима, коjе су за вриjеме Другог свjетског рата починиле усташе НДХ над стотинама хиљада недужних Срба, међу коjима jе било преко 74.000 дjеце, након чега jе у Хрватскоj било око 800.000 Срба мање у односу на броj приjе почетка Другог свjетског рата 1941. године.

Међутим, господина Јосиповића ниjе сметало да у љето 1999. године у вриjеме NATO-агресиjе на СР Југославиjу као антифашиста напише лажну тужбу Хрватске против Србиjе Међународном суду правде у Хагу за измишљени геноцид над Хрватима 1991. године у Вуковару.

Кад jе риjеч о Пуповцу и Џакули ту се ради о двиjе српске штеточине, jер су њих двоjица у протеклом периоду наниjела огромну штету српском народу у Хрватскоj, као и самоj држави Србиjи, а поготово избjеглим и прогнаним Србима из Краjине.

Сукоб Пуповац – Јосиповић

Умjесто да након обиљежавања 17. годишњице „Олуjе“ у Книну 5. августа 2012. године, коjу Хрватска слави као државни празник, jер су тог дана, како истиче државно и воjно руководство, извоjевали „величанствену“ побjеду у домовинском рату против агресора – краjишких Срба – коjима jе Хрватска такође домовина, а коjу jе на позив Јосиповића увеличао познати српски конвертит Џакула, наjоштриjе осуде Јосиповићев и Џакулин поступак, jер jе то наставак славља над трагичном судбином краjишких Срба, неколико српских организациjа у Хрватскоj коjе контролише Џакула, сачекало jе неколико дана да би подржали Јосиповића у његовим квалификациjама изреченим на рачун Милорада Пуповца – саборског посланика и предсjедника СНВ, чиме су додатно погоршали ионако тежак и лош статус Срба у Хрватскоj.

Наравно, бар мени као бившем премиjеру Владе РСК не пада на памет да се стављам у одбрану Пуповца у спровођењу погубне политике ХДЗ-ове власти од 1990. године до данас према Србима у Хрватскоj, а коjу jе Пуповац обилато помагао, поготово што сам био стални критичар његових активности, због чега сам га jош 1994. године оквалификовао као ХДЗ-овог Србина и новог српског Секулу Дрљевића у Хрватскоj.

Међутим, ни jа као ниjедан избjегли и прогнани Србин из Хрватске, односно из Краjине, не можемо стати у одбрану Јосиповићеве политике коjу пропагира према српском народу у Хрватскоj, jер његово величање домовинског рата кроз хрватске злочиначке воjне операциjе „Бљесак“ и „Олуjа“, кад су са вjековних огњишта протjерали око 260.000 краjишких Срба, су даља гажења њиховог људског достоjанства у шта спада и Јосиповићева промоциjа у Книну 5. августа 2012. године познатог српског конвертита Џакуле и његов обрачун у jавности са Пуповцем, ког jе оквалификовао да своjе политичке позициjе, као представника Срба у Хрватскоj, претвара у етно-бизнис.

Јосиповић као припадник Рачанове странке СДП добро зна да jе Пуповац заjедно са Станимировићем и његовим СДСС-ом од 2000. до 2004. године био у коалиционим односима са Рачановом владом и у свим касниjим владама ХДЗ-а. Дакле, Пуповац jе тада био добар Јосиповићу и Јадранки Косор, односно ХДЗ-овоj власти, док ниjе уведен датум уласка Хрватске у ЕУ и тада Јосиповићу ниjе сметало што jе Пуповац своjу политичку позициjу претворио у етно-бизнис, а сад му jе потребан Џакула и њих неколико око Џакуле са подручjа Краjине са коjима ће одрадити признање хрватске воjне операциjе „Олуjа“ легалне и за Србе.

Тоj прљавоj активности коjу Јосиповић води преко Џакуле основни циљ jе да се у жалбеном поступку из пресуде Хашког трибунала уклони по хрватску државу погубна квалификациjа коjа гласи да jе хрватска воjна операциjа „Олуjа“ била заснована на заjедничком злочиначком подухвату.

Борислав Микелић, бивши премиjер РСК

Извор: ГЛАС СРПСКЕ

Везане виjети:

Неће Србин да постане Хрбин

Предсjедникова етничка лутка

Иво Јосиповић оцрнио Милорада Пуповца: Он jе професионални Србин!

ШТРБАЦ: ЏАКУЛИ НИЈЕ БИЛО МЈЕСТО У КНИНУ