Ukrajina sprečila projekciju filma o masakru Poljaka

Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova u strahu da će nacionalisti izazvati nemire u Kijevu sprečilo je projekciju filma „Volinj“ Vojćeha Smažovskog o masakrima desetina hiljada Poljaka

Varšava – Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova u strahu da će ukrajinski nacionalisti izazvati nemire u Kijevu sprečilo je projekciju filma „Volinj“ Vojćeha Smažovskog o masakrima desetina hiljada Poljaka koje je na zapadu Ukrajine tokom Drugog svetskog rata izvršila Ukrajinska ustanička armija.

„Uplašili smo se toga šta film ‘Volinj’ može da izazove na ulici. Imamo signale da bi bili protesti zbog filma. Društvo tek treba pripremiti. U Poljskoj je Smažovski poznat u Ukrajini ne toliko. Te scene u filmu koje su prilično naturalističke mogu da izazovu u Ukrajini veoma negativne reakcije“, objasnio je za poljski Radio Zet ukrajinski ambasador u Varšavi Andrij Deščica.

Dugo očekivani film poznatog poljskog režisera o jednom od najgorih traumatičnih istorijskih poglavlja i kamena razdora u suživotu Poljaka i Ukrajinaca, Volinjskom masakru, trebalo je da bude prikazan u utorak u bisokopu Kijev u prestonici Ukrajine uz debatu posle projekcije na koju su pored režisera pozvani i istoričari.

Direktorka Poljskog instituta u Kijevu koji je tu specijalnu projekciju novog filma organizovao, Eva Figel u poslednjem trenutku, dan pred projekciju dobila je od ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova „energičnu preporuku“ da projekciju otkaže zbog brige za javni red, mir i bezbednost.

„Video sam film i on je pun emocija. To je antinacionalistički, antiradikalni, ne do kraja antiukrajinski film. U filmu mi nedostaje prosečni Ukrajinac kakvih je bilo 90 odsto. Neki su ratovali, neki su pomagali Poljacima a najveći deo su jednostavno bili obični građani“, kazao je ambasador Deščica.

Film sa vrlo brutalnim scenama nasilja, kao kada ukrajinski susedi pretvaraju poljskog dečaka u živu buktinju i teraju ga da u stravičnim mukama korača, priča o zlu koji je zasejao nacionalizam u duše suseda, poljskih, ukrajinskih, jevrejskih, čeških, u košmaru Drugog svetskog rata u Volinjskoj oblasti i Galiciji.

Napade na poljske susede ukrajinski nacionalisti Stefana Bandere započeli su u februaru 1943. godine, a kulminacija je bila paralelni brutalni napad na 150 poljskih sela kojima su pomoć povremeno pružali sovjetski partizani u nedelju 11. jula 1943. godine kada su se Poljaci okupili na misama u crkvama.

Poljski istoričari procenjuju poljske žrtve na oko 100.000, dok ukrajinski istoričari tvrde da je žrtava bilo znatno manje, a podsećaju da je u akcijama odmazde koju su posle preduzeli Poljaci i njihova Zemaljska armija stradalo do 20.000 Ukrajinaca.

Sejm poljskog parlamenta usvojio je u julu rezoluciju kojom je 11. jul proglasio za Narodni dan sećanja na žrtve masakra nad Poljacima u Drugom svetskom ratu koji su počinili ukrajinski nacionalisti i njihova oružana frakcija Ukrajinska ustanička armija i u rezoluciji zatražio da se dostojno obeleže grobovi pobijenih, a da se taj Volinjski masakr konačno nazove pravim imenom – genocid.

Ove jeseni izlazi i nova knjiga o masakru koji izaziva razdor ne samo među običnim Poljacima i Ukrajincima već i između poljskih i ukrajinskih istoričara.

„Želim da pokažem organizovanu prirodu tih etničkih čišćenja poljskog stanovništva. Pokušavam takođe da pokažem analogiju Volinjskog masakra sa etničkim čišćenjem srpskog življa u Hrvatskoj u vreme Drugog svetskog rata. Postupci ustaša i ukrajinskih nacionalista bili su u mnogome slični“, kazao je autor nove knjige poljski istoričar Gžegož Motika.

(Beta)

Izvor: NOVOSTI