Уклањање Недићевих трагова у злочину холокауста

Чланови Програмске комисије Београда за уређење простора Старог сајмишта, на коме је био нацистички логор за истребљење Јевреја, добили су пре недељу дана од Владе Србије Предлог закона о Установи Спомен жртве у чијем писању нису учествовали.

На тај документ, у који је РСЕ имао увид, Хелсиншки одбор за људска права за Србију реаговао је саопштењем у коме се наводи да Предлог закона “није у складу са историјским чињеницама, да релативизује истребљење Јевреја током Другог светског рата и да је у функцији дневнополичких потреба власти“.

Своје примедбе припрема и јеврејска заједница.

Законским предлогом се утвђује изградња меморијалног центра на месту нацистичког логора Старо сајмиште у Новом Београду, месту где су током трајања холокауста или, речено нацистичким језиком, „коначног решења јеврејског питања у Србији“, страдали сви Јевреји, жене, деца, мушкарци, који су већином живели у Београду, као и један број Рома.

Након тога на истом месту фомиран је други логор замишљен као транзициони центар одакле су логораши, већином Срби антифашисти, упућивани у радне логоре широм окупиране Европе.

Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора, каже да предложени закон замагљује историјске чињенице:

“Овај закон је фалсификат и у континуитету са ревизијом историје и истицања Срба као апсолутних жртава, уз маргинализацију чињеница да је Сајмиште било симбол холокауста над Јеврејима у Србији. И друго, фалсификат је пошто је то приписано Независној држави Хрватској (НДХ). Логор јесте формално био на територији НДХ, међутим, логор је био под контролом окупатора и квинслишке владе Милана Недића у Србији. То се потпуно занемарује и Србија се амнестира од одговорности.” 

Харис Даич, историчар и потпредседник Јеврејске општине Београда, био је члан Комисије која је формирана са задатком припреме Меморијала на Старом сајмишту, у оквиру чега је припремала и текст законског предлога.

Нико из јеврејске заједнице није био укључен у писање закона, каже Даич:

„До прошле недеље, када смо добили овај нацрт закона, ми нисмо знали ко учествује у његовој изради. Ја сам чуо да неке моје колеге учествују у томе али нисмо никада добили јасан списак ко ради на томе. И оно што је интересантно, ми уопште у то нисмо били укључени, тако да смо затечени. И наравно да мислимо да овакав нацрт мора да се мења.“

Председник Комисије и радне групе која је писала нацрт предлога закона, епископ Српске православне цркве, Јован Ћулибрк међутим тврди да је Комисија формирала радну групу која је приредила Предлог закона. Даље, додаје он, од чланова Комисије се очекује да допуне образложење закона:

“Овај Нацрт предлога закона није комплетан без образложења.”

На питање да ли то значи да текст нацрта остаје исти, док ће му бити додато једино образложење, Ћулибрк у краткој изјави за РСЕ одговара: “Да. Вероватно.”

Савез јеврејских општина ће врло брзо објавити свој став каже Харис Даич:

„Савез јеврејских општина у Србији ће у недељу изнети свој став о Нацрту закона којим није задовољан. Надамо се да ћемо бити кооптирани у рад на Нацрту, пошто овакав предлог, какав сад имамо, не обележава наше страдале на адекватан начин.“

Народни посланик у Скупштини Србије Жарко Кораћ који је такође прочитао предложени текст закона износи примедбе на текст његове преамбуле:

“Помиње се нека видовданска етика, геноцид на Косову …То све никакве везе нема са овим логором и са спомен меморијалом који ту треба да се направи. Обележен је политички скандалозно и великим делом служи и да опере Недићев режим који се уопште не помиње ни на који начин. Помињу се Срби, не каже се да су ти Срби били антифашисти, није јасно по ком критеријуму су ти Срби били у логору и стрељани у Јајинцима. Реч антифашисти је потпуно избегнута.”

Из преамбуле текста предложеног закона Владе Србије, прецизње Министарства за рад и борачка питања, између осталог издвајамо овај цитат:

“Поносећи се српском слободарском традицијом и видовданском етиком жртве и подвига које нашој историји дају смисао, свесни заветне обавезе према славним прецима и потомцима, одлучни за одбрану отаџбине и права на живот у свом идентитету и слободи, као народ мали по броју а велики по историјском карактеру, спремни на одважност и одговорност постојања у истини и правди; Имајући у виду да се српски народ у ослободилачким и одбрамбеним ратовима часно убројао међу народе с највећим жртвама у новијој историји а нарочито у два светска рата, што симболизују Албанска голгота и Јасеновац, и показујући бригу за жртве геноцида над српским народом и над састрадалним народима, за жртве холокауста над јеврејским и порајмоса над ромским народом, као и за све жртве ратних злочина…”

Историчар Милан Кољанин, из Института за савремену историју, подсећа да је логор Старо сајмиште формиран у децембру 1941. године. Јевреји су масовно стрељани али и страдали у камиону душегупки који је возио кроз Београд. То је био логор смрти. Други логор, формиран на истом месту после 1942. године био је транзициони центар.

“То је био најужаснији период такозваног ‘коначног решења’ односно холокауста. У склопу тог пројекта су интернирани сви Јевреји на београдско сајмиште, њих око 6.400, заједно са њима и око 600 Рома. Тиме што су Јевреји 1942. године уништени, престала је функција логора као јеврејског логора. Тако да је он променио и име и намену. У истим тим павиљонима је организован нови логор који се звао Прихватни логор.

Он је служио за прикупљање свих противника Немаца. Када је реч о политичким противницима, то су припадници партизанског покрета односно комунистичког покрета. Такође, ту је било радно способно становништво јер је то место било предвиђено као централно за дистрибуцију у друге логоре. Дакле, ради се о два логора која су имала различити карактер. Логор за Јевреје је био логор смрти, а овај други је био дистрибутивни центар.”

Због веома лоших услова, глади, болести и делом због тортуре, ту је страдало до 1944. године око десет хиљада логораша, већином Срба, али не само њих, наводи Кољанин.

У тексту предлога закона предвиђено је да у меморијалном центру буде смештен, поред постојећег Музеја геноцида над српским народом, Музеј холокауста и Музеј порајмоса, геноцида над Ромима. Тим редоследом.

На месту где је био логор Старо сајмиште на неуређеном простору деценијама се налази полуурушена зграда.

Аутор: Бранка Михајловић

Извор: Radio Slobodna Evropa

Везане вијести:

Јеврејска општина против Недића | Јадовно 1941.

Никола Милованчев: За Сајмиште крив Павелић, а не Недић …

Недић или ватиканско-коминтерновски розаријум мејнстрим …

То је ствар свих нас

Аутономија за Музеј Холокауста