Ukinuti autonomiju Vojvodine!

Vojvodina nema drugog smisla postojanja izuzev kao Srpska. Vojvodstvo Srpsko je nastalo kao autonomija srpskog naroda u okviru Austrougarske sa jednim jedinim ciljem: opstanak srpskog naroda i njegovog nacionalnog identiteta u nama tuđinskoj državnoj sredini i prisajedinjenje Srbiji. Drugog razloga istorijskog postojanja Vojvodine nema. Onoga časa kada je ostvareno pridruživanje Vojvodine Srbiji ona je izgubila svaki smisao egzistiranja kao Vojvodina i postala jedan od delova države Srbije. Tek titoistički koncept razbijanja Srpskih zemalja na komade i izgradnje novih državolikih identiteta na vekovnim  teritorijama srpskog naroda iznova aktuelizuje pitanje Vojvodine u jednom potpuno drugačijem kontekstu i smislu od onog prvog zbog koga je Vojvodina i nastala. Današnji odnos prema Vojvodini, dakle, nastavljač je titoističke politike razbijanja srpske države, na radost brojnih tuđinskih geopolitičkih interesa.

Drugo pitanje koje se postavlja u vezi sa ovom temom jeste zašto baš Vojvodina? Zašto ne, na primer, Pirotski ili Moravički okrug, koji takođe vapiju za državnom pažnjom i potrebnim izvornim prihodima i nadležnostima? Zašto decentralizaciju i prenos brojnih državnih nadležnosti na ovako radikalan način započinjemo u Vojvodini i diskriminišemo ostatak Srbije kome je takođe potrebna decentralizacija? Po novom Statutu, obični građani dobijaju samo „novosadizaciju” Vojvodine, novu centralizovanu birokratiju i administraciju, a nikakvu decentralizaciju unutar Pokrajine. To je jedan od najjačih dokaza da ovde nije u pitanju nikakva regionalizacija i decentralizacija već stvaranje novog entiteta, specifične države u državi, federalizacija Srbije i  klasičan, već toliko puta viđeni put u separatizam.

Crnogorski sindrom

Zašto smo apsolutno sigurni da je stari separatistički scenario ovde u pitanju, bez obzira na ustavnost ili neustavnost pojedinih odredbi novog Statuta Vojvodine?

Pre svega zato što je ovo nepostojeće pitanje na ovaj način upravo kandidovano na političkoj sceni! Do sada nikada i niko (izuzev „proročkog” viđenja Andreasa Cobela, bivšeg nemačkog ambasadora u Srbiji) nije otvoreno pominjao mogućnost odvajanja Vojvodine od Srbije, a danas je tema vojvođanske nezavisnosti postala medijski i politički realna i legitimna, i već se najavljuje internacionalizacija ovog pitanja i stvaranje „autonomaškog fronta” na jesen. Time je otvorena Pandorina separatistička kutija koju je sada veoma teško zaustaviti, posebno kada nove novosadske elite dobiju nove privilegije i pomisle da je bolje da kad su već dobili pola državne moći u perspektivi uzmu sve i potpuno se osamostale.

Ko je taj ko može da tvrdi da „crnogorski sindrom” neće proraditi u Vojvodini kad su novim statutom dati svi uslovi za to? Šta će raditi Vojvođanska akademija nauka: potvrditi srpski nacionalni karakter Vojvodine ili biti osnova za stvaranje novog, vojvođanskog identiteta kao preteče buduće državnosti? Zašto bi neko kome si dao priliku da počne da razmišlja o samostalnosti, otcepljenju i nezavisnosti stao na tom putu na pola? Šta ako se neki vojvođanski političar jedno jutro probudi sa željom da postane Milo Đukanović? Posle najnovijeg popisa i pojavljivanja vojvođanske nacionalnosti – ostali su još samo jezik i crkva da se zaokruži novi identitet.

Mnogi su tvrdili decenijama da takvo nešto u Crnoj Gori nije moguće, a ona je danas nezavisna i antisrpska tvorevina. Ti isti sada kažu da je takvo nešto nemoguće da se dogodi u Vojvodini.

Jedino rešenje: Ukinuti autonomiju

Završno pitanje glasi: šta nam je činiti? Jedini zdravorazumski odgovor glasi: ukinuti autonomiju Vojvodine kao izvor svakog separatizma. Srbiji nisu potrebne ni stare ni nove autonomije i regioni, već jaka država i jake lokalne samouprave, između kojih nam nisu potrebni posrednici. Što se tiče glavnog – ekonomskog argumenta o izrabljivanju Vojvodine od strane Beograda, dovoljno je da predložimo da se kompletna finansijska sredstva koja odlaze na pokrajinski budžet i administraciju jednostavno podele lokalnim samoupravama u severnoj Srbiji na raspolaganje i na taj način podrži njihova privredna i svaka druga društvena aktivnost. Tako bismo rešili i politički problem nepotrebne autonomije i ekonomski problem lokalnih sredina koje su uz Beograd sada dobile i novu, novosadsku birokratiju koja jede naše pare.

Jednim udarcem dve muve: ukinuti autonomiju i separatističke osnove, a lokalnim samouprava dati podstrek u razvoju.

Boško Obradović

Izvor: DVERI