fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Ухапшен Рајко Аничић на прелазу Рача

На граничном прелазу Рача, при уласку у БиХ из Србије, јутрос је ухапшен Србин Рајко Аничић /58/, због наводног злочина над цивилима у септембру 1991. године на подручју Дарувара у Хрватској, док су у протеклих седам дана ухапшена још двојица Срба по хрватској потјерници, саопштио је Документационо-информативни центар „Веритас“.

Гранична полиција/илустрација (архив)
Гранична полиција/илустрација (архив)

Аничић, који има држављанство и Хрватске и Србије, јутрос је кренуо својим колима у Брчко са власником циглане, којем је требало да отклони неки квар као што је радио до сада више пута, а требало је истог дана да се врати у Србију.

Tренутно је у Бијељини, али се очекује да у току дана буде пребачен у Сарајево.

Аничић, родом из Старе Криваје код Дарувара, није се налазио на списку хрватског тужилаштва осумњичених, осуђених и оптужених за ратне злочине са стањем на дан 31. марта 2013. године, на којем је било 1.577 имена.

Аничић је напустио завичај у првом великом егзодусу Срба из Западне Славоније у децембру 1991. године, да би се настанио у Илоку до децембра 1997. године, након чега је дошао у Србију, гдје је живио до хапшења.

„Веритас“ напомиње да је јуче ујутро црногорска полиција на граничном прелазу у Бијелом Пољу ухапсила Србина Милана Павловића /73/ из Кука, општина Слуњ, због наводно почињеног ратног злочина над цивилима на подручју сјеверне Далмације у току 1991. године. године.

Према „Веритасовим“ сазнањима, Павловић се заједно са Шпиром Никовићем, Ратком Младићем, Марком Сунарићем, Славком Лисицом, Ђуром Карајловићем, Момчилом Милосавом и Божом Игленџа терети за паљење кућа на подручју Книна, укључујући села Кијево, Маљково, Потравље, Сатрић и Дабар, те за гранатирање Сиња, Шибеника и Дрниша.

За то дјело му је пресудом Жупанијског суда у Шибенику 1992. године изречена казна од 15 година затвора.

Павловић се налазио на списку хрватског тужилаштва осумњичених, осуђених и оптужених за ратне злочине са стањем на дан 31. марта 2013. године.

Према информацијама добијеним од родбине, Павловића је блокада касарни у септембру 1991. године затекла у Шибенику у касарни „Марко Орешковић“ у чину заставника.

Наком изласка из Шибеника, његова јединица је једно вријеме остала на подручју Грахова и Дрвара, а од 1993. године је пензионисан, па је једно вријеме живио у Ђаковици на Косову, а онда са породицом преселио у Колашин у Црну Гору, гдје му и данас живи породица.

Павловић је на дан хапшења возом кренуо из Црне Горе у Ириг, гдје је повремено боравио, а ускоро је требало да обави један оперативни захват у болници у Петроварадину.

Има држављанство Србије, али не и Црне Горе, а до сада је често прелазио српско–црногорску границу.

Осим тога, наводи „Веритас“, хрватска полиција је 16. марта на граничном прелазу Карасовићи, при изласку из Хрватске у Црну Горук ухапсила Србина из западне Славоније Чедомира Боројевића /54/, због наводно почињеног ратног злочина над цивилима на подручју сјеверне Далмације у току 1991. године.

Боројевић се терети да је током напада ЈНА на Шибеник од 16. до 18. септембра 1991. године, као заповједник патролног чамца, пренио наређење члановима своје посаде да се нападне град Шибеник без избора циљева паљбом из свог расположивог оружја по цивилним објектима и цивилима, с циљем њихова застрашивања и уништења њихове имовине и заузимања града. Додаје се да је због тога дошло до угрожавања живота грађана и до великих материјалних оштећења стамбених и господарских објеката.

Боројевић, према писању хрватских медија, посједује држављанство и Хрватске и Црне Горе.

Ухапшен је на основу расписане потјернице полицијске управе Шибенско-книнске, што значи да га није било на списку хрватског тужилаштва осумњичених, осуђених и оптужених за ратне злочине са стањем на дан 31. марта 2013. године.

Након хапшења суд у Сплиту је донио рјешење о провођењу истраге и одређен му је истражни затвор због опасности од бијега.

Чедомир Боројевић дијели ћелију са Капетаном Драганом, генералом Бориславом Ђукић, капетаном бојног брода Павлом Пантићем и Младеном Граовцем.

Према сазнањима „Веритаса“, Боројевић је још у току рата напустио војску и од тада плови на разним бродовима.

У Хрватску је прије хапшења долазио више пута и није имао никаквих проблема.

На основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свијета до сада је ухапшено 165 Срба, од којих су 56 екстрадирани у Хрватску.

Од екстрадираних до сада је против њих 20 поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору.

„Оволики број обустава поступака против лица са Интерполових потјерница указује и на злоупотребу Интерпола од Хрватске“, оцјењује „Веритас“.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Хрватска: Ухапшен официр бивше ЈНА због ратних злочина

Мог мужа, официра ЈНА, у затвор отерали хрватски шовинисти

Ријека- Оптужнице против четворице припаданика бивше ЈНА …

Часни официр ЈНА пред хрватским судом | Јадовно 1941.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: