U zatvor ko negira genocid

Izmene Krivičnog zakonika izazvala oprečne reakcije poslanika. Odredbe neprimenjive na tvrdnju da je zločin u Srebrenici genocid

Izmene Krivičnog zakonika, o kojima raspravlja Skupština Srbije i kojima se uvodi negiranje genocida kao krivičnog dela, ne znače da će onaj ko ospori da je zločin u Srebrenici bio genocid ići u zatvor. S druge strane, to bi moglo da se dogodi onome ko negira da se ratni zločin u Potočarima dogodio. Preduslov je da zbog te izjave, na primer, izbiju nemiri ili bude ugrožen nečiji život.

Novom odredbom, zatvorom od šest meseci do pet godina biće kaženo odobravanje, negiranje ili značajno umanjivanje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, ali samo za krivična dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda.

Kad je reč o Srebrenici, ko izjavi da se tamo nije dogodio genocid, nego ratni zločin, ne bi trebalo da bude kažnjen. Naime, Međunarodni krivični sud, za razliku od Haškog tribunala, nikada nije presudio da je tamo počinjen genocid.

Član radne grupe za izradu zakona prof. Milan Škulić objašnjava da je reč o novom obliku krivičnog dela izazivanja nacionalne, rasne ili verske mržnje:

– Nije dovoljno samo osporavanje genocida, ratnog zločina ili zločina protiv čovečnosti, već ono mora da rezultira teškim posledicama, nasiljem i širenjem mržnje da bi bilo tretirano kao krivično delo.

ZABORAVILI NA NDH

Prema rečima Škulića, trebalo bi uvesti dva amandmana da se ne bi proizvoljno tumačio zakon. U prvom, moralo bi da se navede da je okrivljeni negiranjem genocida ili ratnog zločina namerno hteo da izazove rasnu, versku, nacionalnu i drugu mržnju. Drugim amandmanom trebalo bi uvrstiti, pored sudskih, i istorijske presude da se negde desio genocid. Ovo se, posebno, odnosi na NDH. – Apsurdno je da naša zemlja ne može da procesuira one koji šire mržnju i nasilje tvrdeći da u NDH nije bilo genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima – kaže Škulić.

On dodaje da je moguće osporiti postojanje određenog genocida u naučnom ili drugom radu, ali da to neće biti kažnjivo ukoliko ne postoje nasilne posledice. Takođe, neće biti kažnjive ni izjave date ranije.

Pažnju na ovu izmenu KZ skrenuo je Miloš Jovanović, potpredsednik DSS, koji je ocenio da je formulacija sadržana u predlogu „neprecizna, podložna različitom tumačenju i može da prouzrokuje izrazito štetne posledice“:

– Sa političkog i stručnog stanovišta ova dopuna ne sme da bude usvojena. Istorijske istine i rasprave ne mogu biti predmet krivičnih zakonika, kao što stavovi o istorijskim događajima ne mogu da budu zakonom sankcionisani. U suprotnom, jedno od osnovnih ljudskih prava, pravo na slobodno mišljenje, bilo bi apsolutno ugroženo.

Lider SRS Vojislav Šešelj kaže za „Novosti“ da će radikali glasati protiv izmena KZ, iako se tačka o negiranju genocida ne može primeniti na Srebrenicu.

S druge strane, šef poslanika LDP Čedomir Jovanović smatra da je neodrživo da se ta odredba odnosi samo na presude Međunarodnog krivičnog suda i domaćih sudova, a da se ignorišu odluke Haškog tribunala.

Autor: V. C. S. – V. M.

Izvor: NOVOSTI