У Загребу ћу прославити Божић као свој на своме

Митрополит загребачко-љубљански г. Порфириjе: Не питам се шта други раде мени, него шта jа чиним другима

Ваше Високопреосвештенство, са коjим сте порукама ступили на дужност коjу обављате у Хрватскоj?

Дошао сам овде као митрополит и човек Цркве. Своj основни задатак видим у црквеноj служби, а то значи да служим свету Литургиjу и преносим поруку Јеванђеља свом народу. То jе порука смисла постоjања и живота, коjа важи увек и на сваком месту, независно од услова живота. Ми нисмо бирали ни где ћемо се, ни када родити, jер нас jе Бог поставио на наjбоље могуће место за нас. Зато, основно питање не сме бити анализа околности у коjима живимо, него да покушамо да препознамо коjи jе то наш Богом одређен пут како би дошли до унутрашње радости и лепоте живота, како би открили Христа као нашег Спаситеља. Ту поруку се трудим да пренесем свом народу, а изграђуjући своj народ у тим оквирима неминовно желим да пошаљем поруку простору и друштву у коjем живим. Сви смо деца Божjа, сви браћа а љубав jе темељ, циљ и задатак човековог живота. Онаj коjи има други циљ никада неће остетити пуноћу коjа му jе дарована и омогућена и имаће проблем у комуникациjи са другим. Као Митрополит Епархиjе загребачко-љубљанске свакако да сам дужан, у мери коjоj jе то могуће, осигурати и нормалне услове за живот своjих верника. То подразумева и комуникациjу са званичним, политичким и културним  институциjама ове државе, али и свим другим факторима коjи чине државу Хрватску. Трудим се да то радим потпуно отворено, искрено и без икаквих предрасуда.

Када сте дошли у Загреб парафразирали сте речи Арсена Дедића и рекли да ћете се „ви и Загреб волети jавно“. Како се осећате у Загребу?

Осећам се као своj на своме. Питање коjе ми често постављаjу  моjи познаници и приjатеља гласи – jесам ли се навикао на Загреб? Одговарам им да нисам имао простора  за навикавање и нисам ни размишљао хоћу ли се навикнути. У Загребу се, од првог дана, трудим да живим, радим и говорим као да сам одувек овде. Јер Бог зна зашто ме jе довео на ово место, иако сматрам да су ми могућности скромне и да можда нисам баш наjадекватниjи за ово место, али уздам се да ће ми Бог све моjе недостатке надокнадити. Нисам ни jедампут помислио да Богу одбиjем Његову жељу да служим свим људима на овим просторима.

Како, пре свега, видите Вашу улогу у Словениjи и Хрватскоj?

Своjу улогу видим као улогу слуге. Ми сада славимо Божић, славимо Христов долазак у свет и морамо знати да Христос ниjе дошао да господари и влада. Ми људи имамо таj проблем и потребу да владамо и господаримо. А Господ, коjи jе господар историjе и света, долази као слуга, показуjући нам да jе служење jедини исправан начин афирмациjе човека и људскости, талената и дарова коjе свако од нас у себи носи.

Зато ми, у свом животу, имамо само два начина служења: Богу или себи, свом егоизму, страстима и самољубљу.  Ако се определимо да служимо само себи и своjоj гордости, онда ћемо, по природи ствари, желети да све подредимо себи и да све служи нама. Дакле, jа своjу улогу овде у Хрватскоj видим као улогу недостоjног слуге и молим Бога да оснажи то моjе опредељење.

Јесте ли у Хрватскоj наишли на разумевање на такво Ваше расположење и отвореност?

Не размишљам о томе уопште, jер не желим да се питам шта други раде мени, него водим рачуна о томе шта jа чиним другима. Знам шта jе моj задатак и тако хоћу да функционишем. Али, истини за вољу, у свакодневноj комуникациjи од људи на улици до наjвиших представника ове државе, Цркве, верских заjедница, наилазим на бескраjну благонаклоност, истинско и конкретно поштовање, као и на приjатељске односе.  То ме и обавезуjе и даjе ми подстрек да наставим у том правцу.

Ова божићна времена увек су прилика да људи из Цркве пошаљу поруку мира, разумевања и толеранциjе. Коjу ћете поруку послати своjим верницима?

Пре свега да jе мир данас насушна потреба сваког човека, на свакоj тачки ове планете. Са друге стране живимо у хаосу немира и нисмо у миру сами са собом. Ми смо као личности подељени и живимо у нескладу са своjим ближњима, као и у сукобу са природом. Живимо, дакле, у сукобу са свим и сваким, као и у сукобу са самим собом и стиче се утисак да излаза нема. Али, мир не можемо постићи мимо Христа и изван Христа. Без Њега само можемо да остваримо примирjе, коjе ће се пре или касниjе окончати, па ће се онда отворити jош већи рат и немир. Ако се измиримо са Богом по природи ствари ће се постићи мир и на свим другим плановима. Пре свега ћемо стећи хармониjу у себи. Видећемо другог човека као брата и на краjу ћемо се помирити и са природом и схватити да jе природа дар Божjи, коjи морамо неговати и чувати, а не експлоатисати. Поруку о потреби таквог мира ћу пренети свим верницима за Божић.

Јесу ли простори верских слобода у Хрватскоj потпуно отворени за православне вернике?

Ниjе jедноставно одговорити на ово питање. Пре свега, морамо рећи, да што се тиче законодавства постоjи jош понешто што би се морало поправити, али укупно законодавство jе више него добро. Не смемо заборавити да су иза нас трагични догађаjи, коjи нису тако давни. Постоjи велики броj људи коjи су лично повређени и погођени тим нашим безумним и нелогичним међусобним односима. Уопште не улазим у то ко jе крив. Сви смо криви за све! Наравно да jе оном коjи jе болно рањен тешко да таj бол превазиђе. Много тога jе отишло у добром смеру. Ипак, руку на срце, морам рећи да постоjи у црквеноj, али и широj српскоj заjедници, на просторима Републике Хрватске, ипак, извесна доза страха и несигурности.

Одакле страх сада, када jе све оно што се догађало деведесетих, ипак, далеко иза нас, као и то да су се времена и околности знатно променили?

Можда таj страх ниjе увек обjективан, али реални разлози за страх заиста постоjе. Једно од моjих настоjања jе да помогнем онима са коjима долазим у контакт да се ослободе страха, али исто тако да се обjективни узроци страха елиминишу. Јер jе страх наjвећа препрека и брана да се изграђуjу отворени и приjатељски односи са другима. Страх паралише све позитивне вредности и потенциjале коjе неко носи у себи. Управо светим Јеванђељем и Христовим благим речима покушавам да охрабрим наш народ, коjи jе остао на овим просторима, да, што jе више могуће, буде слободан.

Из овога што говорите могу да схватим да упркос добрим законима, у пракси има jош проблема?

На терену, да се тако изразим, има ипак догађаjа и поступака коjи демнатуjу ово моjе настоjање. То су натписи на православним храмовима, коjи су по свом садржаjу уперени против српске мањине, то су и неке чињенице коjе имаjу шире размере, попут питања ћирилице. Имамо и ситуациjу да „енклаве“, да се тако изразим, где Срби живе као мала већина често немаjу путеве и струjу. Са jедне стране имамо законе коjи гарантуjу пуно право грађанина, а у пракси имамо неке чињенице коjе нису у складу са тим законима. Ако бих говорио о реалном контексту и ситуациjи могао бих рећи да jе основа добра и оптимистична и даjе наду да ће Бог дати, у неком скором времену, да сваки грађанин ове земље може живети пуним плућима. Али, са друге стране постоjе и елементи коjе би требало отклонити да ово прво буде оствариво.

Веруjете ли да времена коjа нас очекуjу иду у сусрет таквим решењима?

Апсолутно веруjем!

Какви су тренутно односи Католичке и Православне Цркве у Хрватскоj?

Они су солидни. Можда то тако и не изгледа оку коjе са стране посматра наше односе. Можда на први поглед постоjе и неки бискупи коjи у jавности имаjу искључиво политичке иступе. Не обраћам уопште пажњу на то. Свако има право да слободно мисли и говори. Али, личне контакте, коjе имам са кардиналом Бозанићем и многим бискупима, могу назвати и отвореним и приjатељским. Сигуран сам да, ако би понекад дошло до неких неспоразума, имамо одличну платформу да те неспоразуме лако разрешимо.

У jавности се, у години коjа пролази, доста калкулисало хоће ли Папа Фрањо у догледно време посетити Србиjу. Хоће ли, господине Митрополите, заиста доћи до такве посете?

Лично се са тим питањем никада нисам бавио. Реално шансе увек постоjе, али у овом тренутку, осим занимања jавности и више новинарских конструкциjа, у стварности се ниjе десила формална инициjативе са било коjе стране да до те посете и дође. Ни из Ватикана према Београду, нити из Београда према Ватикану. А разговори и комуникациjа свакако постоjе.

Какав jе положаj православних верника у Словениjи?

За разлику од осталих делова бивше Југославиjе, Словениjа jе ипак више дислоцирана у односу на трагичне конфликте коjи су се догађали међу нама и брзо се прикључила на европски воз. Данас имам утисак да jе Словениjа, не само формално чланица ЕУ, него и у сваком смислу те речи, по стилу живота, по законодавству  и jеднаким правима за све грађане. Верници Православне Цркве, што се услова за живот тиче, се ни по чему не разликуjу од било коjег другог Словенца. На сваком месту, од институциjа па надаље, можете срести члана наше заjеднице, а национална и верска припадност нису препрека за остваривање било коjег права. Па тако имате и градоначелника Љубљане коjи jе српског порекла. У Словениjи сваки православни Србин живи са истим могућностима као било ко други.

Како оцењуjете данашње хрватско-српске односе?

Поставили сте ми тешко питање. Имам утисак да понекад постоjе измишљени проблеми између српског и хрватског народа. Испричаћу вам утисак коjи сам имао недавно на концерту у „Лисинском“, коjи jе одржао Жељко Јоксимовић, а коjи jе Србин. Био сам радостан и тужан. Пре свега видео сам велики броj младих људи, коjи су аплаудирали и све песме певали певали из свег гласа. Дубоко у себи сам осетио да су та спонтана енергиjа и расположење иду према жељи за комуникациjу.  Такво расположење нема бариjере и био сам пресрећан због тога. Али у исто време, дубоко у себи, сам био и тужан jер сам схватио да неки злоупотребљаваjу ту добру енергиjу, коjе има и у Србиjи, бацањем варница. А то чине људи коjи треба народу да служе, а они се у ствари служе народом и тако доводе до тога да добри и честити људи одступе од себе самих и ту своjу добру енергиjу љубави претворе у енергиjу мржње. Тада сам, у потпуности, разумео француску амбасадорку у Хрватскоj, коjу ми jе о измирењу Немачке и Француске после рата рекла: „Ако постоjи политичка воља, решиће се сви проблеми!“

А постоjи ли код нас политичка воља?

Односи Хрватске и Србиjе, како их jа видим, су у сваком случаjу бољи него што су били пре пет, десет или двадесет година. Нарочито на нивоу обичног човека. Али, мислим да jош много тога треба учинити да се деблокира вештачки направљена бариjера између наша два народа. Потребно jе, дакле, уложити jош политичке енергиjе. Ми осећамо потребу jедни за другима. Не можемо ни економски живети jедни без других, а камоли суштински, културно и духовно, ако хоћете. Те односе треба jош унапређивати и поправљати.

Јурица Курблер

Извор: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Везнае виjести:

митрополит порфириjе отворио божићни циклус предавања

ЗА СРБЕ ЈЕ НАЈВАЖНИЈЕ ДА ОЧУВАЈУ … – Jadovno 1941.

ЋИРИЛИЦА ДИО ИДЕНТИТЕТА СРПСКОГ … – Jadovno 1941.