У Трнову обиљежене 24 године од убиства 124 српска цивила

У Трнову су данас обиљежене 24 године од стравичног злочина који су муслиманско-хрватске формације починиле над српским становништвом овог мјеста.

У нападу муслиманских формација на Трново у јулу 1992. године на најсвирепији начин убијена су 124 цивила, а тијела њих 11 још нису пронађена.

Међу настрадалима је било 48 жена и четворо дјеце, од којих је најмлађи Милун Тешановић имао само 15 мјесеци.

На велики православни празник Огњену Марију, који Срби обиљежавају 30. јула, звјерски је мучен и убијен свештеник трновског храма Недељко Поповић, а црква је запаљена.

У Храму Светог Ђорђа у Трнову данас је служен парастос, а у спомен-соби у порти цркве и код спомен-обиљежја на Рогоју положено је цвијеће и запаљене су свијеће.

Присуствовале су породице погинулих српских цивила и војника, њихови саборци, те представници борачких удружења и удружења породица погинулих и несталих, као и представници власти.

Замјеник предсједника Организације породица погинулих, заробљених и несталих лица Трнова Горан Тимотија, који је у рату изгубио оца и ујака, констатује да 21 годину од завршетка рата нема правде за 157 српских бораца, посебно за 124 недужна цивила страдала на подручју ове општине.

„Немамо правде за Ледиће гдје су убијени дијете од 18 мјесеци и бака од 93 године, за Пресјеницу гдје је 7. јула 1992. заклано 12 старица и стараца“, истакао је Тимотија у изјави новинарима.

Према његовим ријечима, у БиХ на дјелу је селективна правда, односно процесуирају се ратни злочини само над Бошњацима, док за страдања Срба нема слуха.

Илинка Бјелица из трновског села Широкари у рату је остала без мужа, којег су припадници хрватско-муслиманских снага живог сјекли моторном пилом.

„Ухватили су га и живог масакрирали, одсјекли су му дијелове лица и тијела, главу“, каже Бјелица и додаје да никада неће заборавити слику када је након осам мјесеци и шест дана трагања пронашла мужевљеве посмртне остатке.

Илинкин муж убијен је на свој 51. рођендан.

Стани Крстовић у рату су погинули муж и дјевер те бројна друга родбина. Она подсјећа да је Трново у рату изгубило велики број становника, а да је православни храм у овом мјесту спаљен. „Трново и његови становници су заборављени“, додала је Крстовићева.

Начелник општине Трново Ненад Мишовић истиче да општинске власти не могу саме да рјешавају све проблеме породица страдалих у рату, уз оцјену да је потребна помоћ виших нивоа власти.

„Од Дејтона наовамо мало се помагало Трнову“, рекао је Мишовић, наводећи да је уз велике људске жртве ово мјесто претрпјело и велико материјално страдање, јер је око 80 одсто стамбеног и привредног фонда порушено.

Мишовић је апеловао да се помогне овој општини да би се зауставио велики одлив становника из Трнова.

У одбрани Трнова живот је положило 157 бораца, а по броју погинулих у односу на број становника Трново је друга општина у Републици Српској која је највише страдала у протеклом рату.

Јединице Војске Републике Српске су 12. јула 1993. године ослободиле Трново, гдје су затекле само згаришта и рушевине, јер је 98 српских села уништено, као и сви привредни објекти.

За ратне злочине над српским цивилима и борцима на подручју Трнова још нико није осуђен, а пред Судом БиХ води се процес против Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Бунозе.

На превоју Рогој подигнут је споменик борцима Војске Републике Српске из Трнова, Калиновика, Гацка и Билеће који су страдали бранећи становнике Трнова.

Извор: СРНА