U SUSRET DVADESETOGODIŠNjICI SREBRENICE

Tematski broj časopisa „Argumenti“ o Srebrenici

U saradnji sa banjalučkim časopisom „Argumenti“ (april 2015, broj 24), uoči obeležavanja dvadesetogodišnjice događaja u julu 1995, holandska nevladina organizacija „Istorijski projekat Srebrenica“ objavila je tri analitička teksta na temu Srebrenice.  Tematski prilozi su iz pera Andija Vilkoksona („Srebrenica: Ružna istina“), puk. Ratka Škrbića („Srebrenica: Neumoljivost matematike“) i Stefana Karganovića („U susret dvadesetogodišnjici: Status srebreničkog pitanja, politički i pravni aspekti“). Po našem uverenju, navedeni prilozi značajno pomeraju granice razmatranja srebreničkog pitanja i predstavljaju snažan podsticaj kritičkom promišljanju ove kontroverzne teme.

Da li će do neophodnog dijaloga zaista doći zavisi od pobornika službenog narativa. Oni su se tokom dvodecenijskog perioda od spornih događaja u Srebrenici proslavili isključivo upornim izbegavanjem razložne diskusije. Više od toga, oni najozbiljnije zagovaraju zabranu osporavanja njihove priče i zahtevaju krivično gonjenje svih koji ispoljavaju nezavisan stav po ovom pitanju. Disidenti koji nisu spremni, bez ubedljivih dokaza, da se slože da se u Srebrenici dogodio genocid i da je u julu 1995. tamo streljano „8.000 muškaraca i dečaka“ nalaze se u položaju vrlo sličnom „inakomišljajščim“ u Sovjetskom Savezu ili nekom drugom totalitarnom sistemu. Činjenica da se takvi pritisci odvijaju u društvima koja su formalno demokratska i priznaju slobodu misli i izražavanja status srebreničkog pitanja čini još tragikomičnijim.

Bez obzira na sve prednosti službene konstrukcije, koja računa na bezuslovnu podršku moćnog i bezazorno represivnog međunarodnog političkog i propagandnog aparata, što praktično poništava pritvorstvo dijaloške ravnopravnosti, dvadeset godina kasnije zvanični mit se ipak nezadrživo osipa. Kao svaka nasilno nametnuta priča, i ova ima ograničen rok trajanja. Iskrenih vernika je sve manje, komemorativne ceremonije su sve usiljenije i ostavljaju utisak insceniranosti. Zato je primereno   postaviti pitanje: koliko „državnika“ bi dolazilo u Potočare bez naređenja i svesti o politički korektnoj obavezi da ga bespogovorno izvrše? Koliko „analitičara“ i medijskih komentatora bi ritualno ponavljali službene srebreničke mantre da se, pod pretnjom profesionalne stigme, od njih imperativno ne očekuje da to revnosno čine?

Sa zadovoljstvom preporučujemo čitaocima ovaj broj časopisa „Argumenti“ ne samo zbog priloga koji se odnosi na Srebrenicu nego podjednako i ostale tekstove koji su, kao uvek, na vrlo  visokom nivou. Nadamo se da će pristalice službenog narativa prihvatiti izazov i da će nam se pridružiti da povedemo otvoren i pošten dijalog o tome šta se u julu 1995. u Srebrenici stvarno dogodilo.  Takav dijalog podrazumeva da će se sagovornici skoncentrisati na argumente i proverljive činjenice, izbegavajući u najvećoj mogućoj meri floskule i epitete, jer to ne doprinosi sticanju korisnih uvida.

Ali ako možemo da se pozovemo na jedan od omiljenih epiteta naših potencijalnih sagovornika u dijalogu koji predlažemo, da su svi koji ne prihvataju njihovu priču „negatori genocida,“ prijateljski ćemo im baciti još jedan izazov. Posle ovog tematskog broja časopisa „Argumenti“ oni su sada na potezu da ubedljivo ospore razložnost stava da se u julu 1995. godine u Srebrenici nije dogodio genocid.

Stefan Karganović

Vezane vijesti:

SREBRENICA – POLITIČKI INSTRUMENT – Jadovno 1941.

istorijski projekat srebrenica na banjalučkom … – Jadovno 1941.

novo izdanje istorijskog projekta srebrenica … – Jadovno 1941.

Štand Istorijskog projekta Srebrenica na … – Jadovno 1941.

Novo izdanje Istorijskog projekta Srebrenica: „Srpske žrtve …