У београдскоj општини Сурчин одржана jе духовна трибина коjу jе организовало Удружење „Огњена Мариjа Ливањска“ поводом 155 година постоjања и страдања ливањске цркве Успења Пресвете Богородице и 140 година од изградње jедне од првих православних школа у БиХ.
Скуп у сали храма Свете Петке у Сурчину, коjи jе синоћ одржан, благословио jе Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе, коjи jе говорио о значаjу духовне везе са завичаjем.
Предсjедник Удружења „Огњена Мариjа Ливањска“ Никола Петровић рекао jе Срни да jе епископ Атанасиjе дошао из поштовања према том удружењу коjе се снажно залаже да направи везу између православног становништва из Ливањског поља коjе jе некад живjело на том подручjу и православног становништва коjе jе сада избjегло на териториjу Србиjе.
Према риjечима Петровића, Сурчин ниjе случаjно изабаран за мjесто гдjе ће се одржати духовна трибина, него jе то jедна од општина у Србиjи гдjе живи наjвећи броj људи избjеглих из Ливна и ливањских села.
Историjске околности и чињенице изградње ливањске цркве и школе представио jе историчар и директор Архива Српске православне цркве /СПЦ/ Радован Пилиповић, док jе о животу цркве говорио некадашњи ливањски парох Мирко Јамеџиjа.
Петровић каже да jе надахнут говор одржао и садашњи ливањски парох Жељко Ђурица коjи jе намjенски дошао из Ливна да би улио наду свим православним вjерницима да се никада неће заборавити трагови српског православног становништва у Ливањском пољу.
Храм Успења Пресвете Богородице у Ливну саграђен jе у рекордном року 1859. године, а записано предање каже да jе црква била саграђена за мjесец дана, jер су се Срби боjали да их неко од нижих органа власти не би прекинуо у раду.
Културну и историjску вриjедност у цркви представља богата збирка од 84 иконе коjа jе стављена под заштиту Завода за заштиту споменика културе БиХ.
Црква Успениjа Пресвете Богородице опљачкана jе током Првог свjетског рата, као и за вриjеме Другог свjетског рата, када jе парохиjски дом и бомбардован, а црквена архива и библиотека уништени. Усташе су убиле тадашњег свештеника протоjереjа Косту Станишића и готово све вjернике.
Велика разарања и страдања црква jе доживjела и у протеклом рату када jе девастирана и запаљена на Видовдан 28. jуна 1992. године. Том приликом изгорио jе звоник цркве, а богату збирку вриjедних икона, библиотеку са више од 260 књига и остале богослужбене предмете од уништења jе сачувао жупник ливањски фра Марко Гело.
Везане виjести: