Снимљен и филм „Споменко на вечној стражи“, чији ће делови бити приказани на сутрашњој промоцији.
У Бањалуци ће у среду бити промовисана књига „Споменко и Озрен“, која говори о животу и смрти Споменка Гостића(14), најмлађег погинулог српског борца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, као и о љубави тог дечака према планини Озрен и родном селу.
Аутор ове књиге Миле Савић рекао је да је ово дело објављено поводом 26. година од погибије Гостића – 20. марта 1993, у његовом селу на Озрену.
– Књига говори о животу и смрти Споменка Гостића, љубави једног дечака према планини и селу, али и традицији и обичајима становника Озрена осамдесетих и деведесетих година прошлог века. Рукопис се бави и ратом на том простору и страдањем народа тог краја у борби за своје домове, породице и слободу, објаснио је Савић.
Савић је о Гостићу, његовом животу и погибији већ снимио запажени документарни филм „Споменко на вечној стражи“, чији ће делови бити приказани на сутрашњој промоцији.
На промоцији ће, осим аутора, говорити књижевници Милан Ракуљ и Боро Капетановић, који је у рецензији навео да је реч о драгоценом рукопису који описује живот и смрт племенитог и премладог озренског јунака Споменка Гостића.
– Овакве књиге нас никада не остављају равнодушним и буде у нама потребу за сузама, за истинским плачом над самим собом када је у питању народ којем припадамо. Тај исти српски народ имао је и тих младих јунака у својој историји и кроз векове. У рату последњем, о да ли последњем, али најновијем, најсвежијем – имао је Гостића, напоменуо је Капетановић.
Капетановић је оценио да народ који нема овакве књиге и децу попут честитог Гостића, нема разлога да постоји.
Споменко Гостић рођен је 15. августа 1978. године, а страдао је 20. марта 1993. Био је војник и најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске.
Он је 1992. године живио са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја, које је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом и убрзо се нашло на првој линији фронта. Мајка му је умрла на почетку рата, након чега је живео са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању такозване Армије БиХ.
Гостић се након тога пријављује у Војску Републике Српске где је у почетку био курир, а потом је развозио храну борцима на првој линији фронта. Обављајући поверене задатке, једном приликом је упао у минско поље, где је лакше повређен, а једном је био и рањен.
У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника бранио село. У марту 1993. године, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен.
Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу у Горњем Улишњаку.
Промоција ће бити одржана сутра у Већници Банског двора, са почетком у 18.00 часова.
Аутор: Д.Л.
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ