У Србији би могло да крене раније приказивање „Даре из Јасеновца“

Режисер филма „Дара из Јасеновца“ Предраг Антонијевић рекао је да би приказивање овог остварења у Србији могло да почне и прије 22. априла како би се публика што прије увјерила да ли је то пропаганда и да ли је у њему нешто нетачно.

„Изгледа да ћемо кренути раније, зато што бих желео да се српска публика увери о чему се ради и какав је филм, да процени да ли је квалитетан, као и да да ли је то пропагандни филм, да кажу ако мисле да је нешто нетачно у филму. Ово је једна битка која се сад превазишла филм и добро је да га сви погледамо“, рекао је Антонијевић.

Након негативне кампање против овог филма, који је у појединим америчким часописима под плаштом филмске критике означен као српска пропаганда, Антонијевић је рекао да је увјерен да апсолутно нема никакве шансе да се „Дара“ нађе на листи за „Оскара“ Америчке филмске академије.

„Напади на филм су били политички и смишљено одрађени да се унесе несигурност међу гласаче и Златног глобуса и Академије да је реч о српској пропаганди. Гласачи Академије највише се плаше да буду политички некоректни и у овом случају да буду стављени у службу некакве српске пропаганде“, изјавио је Антонијевић за ТВ „Пинк“.

Антонијевић је напоменуо да је „Лос Анђелес тајмс“ написао грозоморан текст о „Дари“, под плаштом критике, гђе је чак речено да је Јасеновац био логор пакао за Јевреје, а да је Антонијевић „на силу ту угурао Србе и ђецу“.

Kада је ријеч о могућој тужби против тог листа, он је поновио да је оно што је написано „сад код адвоката и да ће се добро анализирати“ и виђети шта с тим.

Антонијевић је рекао да је текст „Лос Анђелес тајмса“ јасна порука гласачима Академије, који су већином јеврејског поријекла, да је он (Антонијевић) јеврејско страдање упоријебио за српску пропаганду.

„Тако је дошло до негирања страдања Срба у Јасеновцу. Сматрам филм као врсту колатералне штете. Ми сада морамо да се боримо не за филм, него истину о Јасеновцу, јер то је питање нашег националног идентитета и јер се нама ускраћује право да будемо жртве“, истакао је Антонијевић.

Он је додао да је тек сада јасно колико је овај филм био потребан јер је узбуркао међународну јавност, а појам Јасеновца је присутан, чак и у малезијским и турским новинама.

„Kод нас се подразумевало да се зна за Јасеновац, а сада се срећемо са тим да кажу да се то није десило. Зато се морамо борити за нашу истину. Потпуно сам зато заборавио Oskar, Globus. Мисија је испуњена, филм је отишао у свет, биће по свим земљама у свету приказан, на платформама, нетфликсима, по универзитетима, свуда“, рекао је Антонијевић.

Он је указао да људи у свијету имају визију њемачких гасних комора, а не знају да је у Јасеновцу против Срба био маљ и „србосјек“.

Антонијевић је навео да га је више изненадила негативна реакција од појединих кругова у Србији и Београду, те додао да их није чуо да су се јавили да је то експлоатација трагедије када се снимао филм о Сребреници.

Јелена Триван, предсједник управног одбора Филмског центра Србије, који је финансијски подржао овај филм, рекла је да се није очекивало да ће ико оспоравати чињеницу да се Јасеновац десио.

Она је подсјетила да и хрватски документарно-играни филм о Диани Будисављевић, која је спашавала српску ђецу из јасеновачких логора, говори о истој теми, а никада о њему није написао да говори о догађају који се није десио.

„Филму Дара се спори да су Срби уопште били тамо у Јасеновцу, кажу да злоупотребљавамо страдања Јевреја, гурајући Србе тамо где им није место. Немојте да споримо догађаје. То говори о нашој потлаченој позицији коју имамо годинама. У филму су оригинални дијалози, говори, који се могу наћи и на Јутубу“, рекла је она.

Триванова је истакла да је у филм „Дара из Јасеновца“ ушло само оно што се могло бранити као историјске чињенице и све вријеме снимања филма сарадник на сценарију је био човјек који је директор Института за Холокауст.

Помињући и друге пројекте Филмског центра, као што су снимање филмова о злочиначкој акцији „Олуја“ и о бици на Kошарама, она је оцијенила да ће и они доживјети исту судбину, те навела да се Филмски центар званично обратио Министарству културе Хрватске са молбом да се сниме само неки детаљи на територији Хрватске, али није добијено одобрење.

„Што се тиче Kосова и Северне Македоније, не само што нећемо моћи да снимамо, него нећемо моћи да добијемо ниједног глумца са албанског говорног подручја“, каже Триванова.

Извор: НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ