arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

У СПЛИТУ ОПТУЖНИЦЕ ПРОТИВ ЈОШ ТРИ СРПСКА ОФИЦИРА

Илустрација/Shutterstock
Илустрација/Shutterstock

Жупанијски суд у Сплиту подигао је оптужнице против још три официра Српске војске Крајине /СВК/, од којих двојица, сходно задужењима, нису могли да учествују у догађајима који им се стављају на терет, а трећи је преминуо, пише београдска „Политика“.
Оптужени официри Коста Новаковић, Момчило Крљеш и, сада покојни, Милан Ђилас, терете се да су наређивали артиљеријске нападе на Задар и околину.

Лист наводи да су оптужнице подигнуте уочи сутрашњег изрицања пресуде генералу ЈНА Бориславу Ђукићу, оптуженом да је наредио рушење бране „Перућа“, која је оштећена током рата 1993. године.

Првооптужени пуковник Коста Новаковић био је помоћник команданта војске за морал, информисање, вјерска питања, правне послове и односе са међународним организацијама, а извјесно вријеме је истовремено обављао дужност портпарола и шефа војне делегације Српске војске Крајине.

Међутим, он се у оптужбама означава као замјеник генерала Милета Новаковића, некадашњег команданта СВК, који је преминуо 2015. године.

Другооптужени пуковник Милан Ђилас, такође преминуо 2015. године, био је командант Седмог сјевернодалматинског корпуса СВК, док је трећеокривљени Кркљеш био помоћник команданта за информисање у Седмом противоклопном артиљеријском пуку СВК, резервни капетан и професор гимназије у Бенковцу и није имао никакву функцију команданта.

Суд у Сплиту навео је да адресе оптужених нису познате, иако је првооптужени недавно, путем видео-линка из Вишег суда у Београду свједочио у поступку против генерала Ђукића, који се води у Сплиту.

Саговорник листа сматра да је циљ нове оптужнице да се оправдају хрватске војне операције на Равне Котаре, Масленицу, аеродром Земуник и брану ХЕ „Перућа“.

Након ове хрватске акције, Срби су преузели тешко оружје и отпочели формирање војске, а услиједила су вишемјесечна борбена дејства између двије сукобљене стране – хрватске војске и СВК.

За обје војске одлуке су доносили команданти, а на српској страни то су били искључиво командант СВК генерал Миле Новаковић и командант корпуса СВК пуковник Милан Ђилас.

У овим дејствима било је жртава са обје стране, иако тужилаштво помиње само оне са хрватске.

Међутим, према досадашњим подацима, на српској је страни страдало укупно 356 људи, од којих је 51 био цивил.

Извор: СРНА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​