arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

У Шиду служен парастос Јовану Шумановићу и Шиђанима учесницима Првог светског рата

Парастос Јовану Шумановићу и Шиђанима учесницима Првог светског рата

Шид је у Првом светском рату ослобођен на дан Светог Арсенија Сремца, 10. новембра 1918. године кад је из Сремске Митровице у Шид ујахао коњички одред Четвртог пешадијског пука Дринске дивизије војске Краљевине Србије под командом капетана Алексића.

Пре тога је у Шиду, као и у осталим крајевима Аусто-угарске где су Срби чинили већину, формирано Народно веће, као привремени орган власти. Председник Већа  био је апотекар и земљопоседник Јован Шумановић, магистар фармације, из чувене породице Шумановића, рођен у Шиду 1873. године од оца Светозара и мајке Катарине, где се 1930. и упокојио. Сву своју имовину, кућу и земљу, завештао је Српској краљевској академији (садашњој САНУ) у Београду.

Око 40 Срба из Шида  у Првом светском рату били су добровољци у јединицама војске Краљевине Србије. Неки као солунски добровољци, неки као добровољци у бици на Добруџи. Десетине најугледнијих Шиђана одведено је у злогласни логор у Арад, а мађарска војска је приликом упада у православну цркву уништила део архива.

На дан Светог Арсенија Сремца 10.новембра 2019. у храму Светог оца Николаја у Шиду након Свете Литургије служен је парастос Јовану Шумановићу и Шиђанима, учесницима Првог светског рата, што је уједно и први пут да се овај значајни датум обележава. Парастос су служили протојереј-ставрофор Радомир Мишић, протојереј Милан Пршић и протонамесник Зоран Угрешић.

Тим поводом је на Старом српском православном гробљу обновљен и освештан споменик Јовану Шумановићу и његовој породици, трудом, љубављу и финансијским средствима Дамјана Шумановића из Цириха, даљег Јовановог рођака, потом професора Душана Лукића, археолога Радована Сремца, дипломираног инжењера Миодрага Нићифоровића и дипломираног правника Жељка Никшића.

Поред свих личних и професионалних обавеза ови часни људи нашли су времена и средстава да обнове споменик добротвору из наше средине и указали на то да се требамо с поштовањем сећати оних, који су нас током наше бурне историје задужили својим делима.

Ако ништа друго, да се бар једном годишње за њих помолимо.

У Шиду, 10. новембра 2019.

Слободан Каназир

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​