У Сарајеву представљена Декларација о заједничком језику

У Сарајеву је представљена Декларација о заједничком језику коју је 30 стручњака саставило током једногодишње конференције „Језици и национализми“.

Конференције су одржане у Београду, Сплиту, Подгорици и Сарајеву.

Декларација је већ подигла велику прашину у државама региона на које се односи – БиХ, Србији, Црној Гори и Хрватској.

Владимир Арсенијевић из Удружења „Крокодил“ је представљајући Декларацију изјавио да пажња коју је изазвала заправо говори о њеном значају.

„Жељели смо да покушамо да реконструишемо неприродно стање које живимо у региону већ неколико деценија“, рекао је Арсенијевић, који је потписник Декларације.

Хрватска књижевница Ивана Бодрожић, која је такође потписница Декларација, рекла је да је Декларација погрешно интерпретирана у медијима и додала да иза оних који су је потписали не стоји ниједна институција, странка, нити било каква финансијска подршка.

„У Хрватској је сматрају нападом на Декларацију о хрватском језику из 1967. године, иако се и та декларација бори за један језик који је главни, а који можемо звати како желимо“, рекла је Бодрожићева.

Доказ да говоримо једним језиком је и то што се сви разумијемо и не треба нам преводилац, рекла је, додавши да се у хрватским медијима о Декларацији говори као да се сада ствара неки непостојећи језик, што није тачно.

Разноликости су, додала је, наше богатство.

„Постоје четири стандардне варијанте које се у свакој држави могу именовати онако како то те државе желе. Ако се 75 одсто међусобно разумијемо, значи да се ради о једној лингвистичкој основици која је споменута у декларацији донесеној прије 50 година“, рекла је Бодрожићева.

Осврнула се на појаву „Двије школе под једним кровом“, гдје су дјеца одгајана да живе и одрастају у заједници са „оним другима“.

„Циљ ове Декларације није кршење Устава ни чишћење нечега. Желимо симболизовати јавност да народ може бити самосталан, држава суверена, а да допустите том народу да прича како жели. Наравно, не заговарамо језичку анархију, постоје језички стандарди и нека тако остане“, рекла је Бодрожићева.

Директорка београдског Центра за културну деконтаминацију Борка Павићевић објаснила је како је држава једно, а језик друго и како умножавање национализма погодује политичким елитама и истакла  да је дошло и до идентификације религије с нацијом и језиком.

„Откад имам едукаторе едукованих едукатора, умјесто образа и знања имамо све више лажних докторанада. Шефови разних држава преписали су докторате. Друга ствар је да је осјећај одговорности код људи произвео то што се зове ‘почистити у свом дворишту’. По мом мишљењу, то је омогућило и Доналда Трампа, а то је провинцијализација која на бази језика производи популизам који се тиме служи и због тога је у језицима дошло до њихове редукције“, рекла је.

„Мислим да је идентификација нације и језика произвела нешто што могу назвати националистичким кичем, а то је губитак моћи свога језика“, закључила је Павићевићева.

Она објашњава како у Београду немате кафића са српским називом, све је интернационално, свуда је бизнис. „Од границе до границе имате постколонијални језик којим се данас говори“, истакла је Павићевићева.

Професор Енвер Казаз истакао је да ова декларација доказује очигледно не само оно што су знали модернисти словенског простора већ и да су дјеца у БиХ данас изложена националистичкој идеолошкој мржњи.

„Дјеца у БиХ су у образовном процесу изложена језичком расизму до којег доводе политички моћници и националисти који школу виде као ментално обрезивање или лоботомију у сврху формирања ригидног концепта националног идентитета из којег избија мржња“, навео је Казаз са Филозофског факултета у Сарајеву.

Иначе, Декларацију о заједничком језику досада је потписало више од двије стотине лингвиста, књижевника, научника, активиста и других кредибилних личности из јавног и културног живота Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Србије.

Међу њима су: Раде Шербеџија, Игор Штикс, Мирјана Карановић, Борис Дежуловић, Ведрана Рудан, Ненад Величковић, Марко Томаш, Рајко Грлић, Борка Павићевић, Филип Давид, Теофил Панчић, Јасмила Жбанић, Виктор Иванчић, Драган Марковина, Борис Буден, Биљана Србљановић, Ранко Бугарски, Сњежана Кордић и Балша Брковић.

(Танјуг)

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Везане вијести:

Дебата о Декларацији о заједничком језику држава региона

Потписана Декларација о заједничком језику | Јадовно 1941.

Бећковић: Политичка измишљотина о различитим језицима