ХАГ, 25. МАЈА (СРНА) – Суд БиХ „отишао“ jе jош даље у кршењу правних процедура од Међународног трибуинала у Хагу,а наjсвjежиjи примjер jе увођење у правну праксу принципа коjи се може назвати „Ердемовићев изузетак“ – упозорава невладина организациjа „Историjски проjекат Сребреница.
Непозивање сребреничког „крунског свjедока“ Дражена Ердемовића да пред Судом БиХ у Сараjеву свjедочи „вива воце“ на процесима коjи се односе на Сребреницу представља упечатљив примjер шта се догађа онда када балканска копиjа оде jош даље од свога узора у Хагу.
Консензусом неколико виjећа Суда БиХ Дражен Ердемовић jе изузет од обавезе да пред тим судом лично свjедочи и да буде подвргнут унакрсном испитивању?!
Опште начело да оптужени у кривичном предмету има право да се суочи са свjедоцима против себе модификовано jе стварањем нечега што ће од сада по свему судећи бити познато као „Ердемовићев изузетак“.
Умjесто личног поjављивања у судници и подвргавања унакрсном испитивању, Ердемовићу jе изузетно дозвољено да одбиjе позив да свjедочи.
И то ниjе све – тужилаштво има могућност да уврсти у списе транскрипт његових раниjих свjедочења у разним предметима?! Ово jе нешто што jош ниjе завриjедило дужну пажњу у правним круговима, али то jе преседан коjи jе од суштинског значаjа када jе у питању остваривање правде у кривичним предметима – наводи се у саопштењу „Историjског проjекта Сребреница“.
Да би показали начин како се „Ердемовићев изузетак“ примjењуjе на дjелу у тексту се наводи илустративан примjер рjешења Виjећа сараjевског суда у предмету Јевић и други од 7. септембра 2011.
Треба обратити пажњу на то да Виjеће у образложењу наводи да су му познате правне обавезе коjе проистичу из споразума о прихватању кривице коjи jе Ердемовић потписао са Тужилаштвом Хашког трибунала 1996. године.
Према одредбама тог споразума, Ердемовић нема избор већ обавезу да се одазове на позив и да свjедочи лично у свим предметима везаним за Сребреницу, било то у Хагу или пред домаћим судом.
У случаjу да одбиjе да сарађуjе у складу са своjим обавезама и да се не одазове судском налогу – судско виjеће коjим jе предсjедавала Мире Смаjловић имало jе неспорна овлашћења да га на то принуди.
Подjеднако као и несклоност Виjећа да прибjегне своjим несумњивим прерогативама, занимљиво jе и образложење одлуке Виjећа да прихвати приjедлог Тужилаштва да Ердемовића поштеди неугодности jавног свjедочења и излагања неприjатностима унакрсног испитивања.
Обjашњаваjући оваj став, Виjеће не пориче да му jе познат члан Европске конвенциjе о људским правима коjи налаже да се кривично оптуженом мора пружити могућност „да се суочи и да изведе унаксно испитивање“ противничког свjедока.
Упркос томе, Виjеће доноси одлуку по коjоj се приjедлог Тужилаштва усваjа – да се умjесто довођења свjедока уврсте транскрипти, уз „умируjући“ коментар да „и поред прихватања наведених изjава, одбрана задржава право да поднесе образложени писмени захтjев за позивање свjедока ради унакрсног испитивања“.
У том писменом поднеску, „одбрана jе дужна да наведе конкретне диjелове исказа свjедока коjи ће бити предметом унакрсног испитивања, о чему Суд доноси коначну одлуку“.
Судиjи Смаjловић и њеном већу или ниjе позната, или они свjесно игноришу, опште прихваћено одређење поjма „суочавање и унакрсно испитивање свjедока“ – упозорава се у саопштењу „Историjског проjекта Сребреница“.
У предметном поступку браниоци оптужених су позвани да се писмено огласе о питањима коjа би поставили овом свjедоку у унакрсном испитивању – односно коjа питања ће уз одобрење Виjећа, бити просљеђена у државу релокациjе у коjоj Дражен Ердемовић тренутно борави.
Ова одлука одражава разумљиву стрепњу Тужилаштва, коjе jе свjесно крхкости свог крунског свjедока Ердемовића, поготово након обjављивања разорне анализе Жерминала Чивикова, и ноторних нетачности и недосљедности у Ердемовићевим раниjим свjедочењима – истиче „Историjски проjекат Сребреница“ и закључуjе:
„То jе истовремено и забрињаваjуће упозорење о томе колико jе Суд БиХ услужан у своjоj спремности да прекрши основне процесне норме да би изишао у сусрет Тужилаштву када jе потребно заштитити сребреничког „крунског свjедока“ и његову невjероватну причу од раскринкавања у jавноj судници“.