U planu snimanje filma o srpskim zarobljenicima u Norveškoj

Za Srpsku istoriju govori norveški režiser Kjetil Palmquist. Planiramo snimanje filma takođe i u Srbiji. Cilj nam je da pronađemo preživele zarobljenike kao i njihove potomke. Kamerom bismo zabeležili njihova svedočenja, koja bismo kasnije pretočili u dokumentarni film. Smatram da ova tema ne sme biti zaboravljena već želimo da filmom prikažemo budućim generacijama, kolika je žrtva svih nevino stradalih u drugom svetskom ratu.

Za sajt Srpska istorija govori poznati Norveški režiser Kjetil Palmquist, namera mu je da snimi film o Srpskim zarobljenicima u Norveškoj.

Intervju vodi Branko Dimeski

U produkciji vaše filmske produkcijske kuće PQS media publika je mogla pogledati preko četrdeset sjajnih dokumentarnih filmova. Režirali ste film „Noć Bombi“ koji je doživeo bioskopsku premijeru i odličan prijem od strane filmske kritike. U noći 28. decembra 1944. godine kada je katastrofa pogodila grad Moss. Nešto pre ponoći, brod M/S Nordvard potopljen je avionima engleskog Kraljevskog vazduhoplovstva u pristaništu Moss i mnogi ljudi su umrli u paklu plamena. Jan Erik Utberg imao je trinaest godina 1944. godine i ima glavnu ulogu u filmu.

Bilo je teško biti dete tokom rata, ali odrastali smo s tim i mislili da će doći bolji dani. Tako da verovatno nismo shvatili ozbiljnost. U filmu „Noć Bombi“ šest svedoka događaja govori kako su ovu bombašku noć doživljavali kao deca i mladi kada je na grad bačeno 126 tona bombi.

-Prizori sa događaja animirani su u 3D-u kako bi se stekao utisak šta se dogodilo ove noći u luci. Odakle motiv i želja da snimite ovoliki broj filmova?

Moj deda koji me je i odgojio posle nesrećne smrti mog oca, bio je pripadnik tajne organizacije „Domaći Front“ (Hjemmefronten), koja je delovala za vreme Drugog svetskog rata. Pored obaveza koje je imao kao dobar suprug i otac, noći je uglavnom provodio u akcijama protiv okupacionih snaga Nemačke. Akter je mnogobrojnih sabotaža, dizanja u vazduh nemačkih cisterni, a bio je i ranjavan više puta. U noći 28 decembra 1944. godine krenuo je na svoj tajni zadatak. Stigavši u centar grada sa svojom grupom, trebali su dići u vazduh nemačku cisternu sa naftom. Međutim tišinu tamne noći narušila je buka borbenih aviona. Nedugo zatim počelo je bombardovanje. Bili su to engleski borbeni avioni. Te večeri na grad Moss je palo preko 126 tona bombi. Potopljeni je nemački ratni brod. Bilo je i mnogo žrtava. Dok je bombardovanje trajalo mom dedi su javili da je bomba pala i na njegovu kuću. Srećom, bomba je pala na pomoćni objekat i nije bilo povređenih. Veliki broj gelera pogodio je kuću u kojoj je bilo ljudi. Dakle, slušajući kazivanja dede i ostatak bombe koji je kao suvenir sačuvan, motivisao me je da snimim film o dešavanjima iz drugog svetskog rata.

-Vi ste imali priliku da razgovarate sa mnogobrojnim svedocima?

Tako je. Nimalo lak zadatak. S obzirom na protok vremena bilo teško pronaći preživele svedoke. Uložio sam veliki trud sa svojim saradnicima, tako da smo širom zemlje ipak pronašli i razgovarali sa svedocima. Veliki broj Srpskih zarobljenika 1942. godine deportovan je iz Jugoslavije na prinudni rad u Norveškoj. Prisilnim radom bili su raspoređeni duž norveške obale, ukupno 4268 zatvorenika je deportovano je u više od trideset norveških logora, od kojih se većina nalazila u severnoj Norveškoj. Više od 2300 srpskih zarobljenika je preminulo ili je bilo ubijeno. Nemci su koristili Jugoslaviju i Srbiju kao izvor slobodnog roblja radne snage za potrebe ratne industrije Nemačke, kao i drugih okupiranih zemalja usled velikog nedostatka lokalnih radnika koji su poslati na front da se bore. Zarobljene su koristili kao radnike na prinudnom radu u Norveškoj za izgradnju puteva na severu zemlje. Veliki broj zarobljenika doživeo je pravu golgotu.

-Da li možemo očekivati film u vašoj režiji sa temom stradanja Srpskih zarobljenika za vreme drugog svetskog rata u Norveškoj?

Postoji interesovanje da snimimo film koji će obrađivati upravo ovu temu . Svi oni koji su prošli golgotu kao i njihovi potomci zaslužuju istinu.

-Snimanje filma planirate samo u Norveškoj ili planirate snimanje i u Srbiji?

Planiramo snimanje filma takođe i u Srbiji. Cilj nam je da pronađemo preživele zarobljenike kao i njihove potomke. Kamerom bismo zabeležili njihova svedočenja, koja bismo kasnije pretočili u dokumentarni film. Smatram da ova tema ne sme biti zaboravljena već želimo da filmom prikažemo budućim generacijama, kolika je žrtva svih nevino stradalih u drugom svetskom ratu.

-Koja bi bila vaša poruka eventualno preživelim zarobljenicima i potomcima njihovim?

Ovim putem bih pozvao sve preživele zarobljenike i njihove potomke da se jave vašoj redakciji, kao bi smo zabeležili kamerom priču o jednom stradanju i istoriju dešavanja iz tog perioda.

Intervju vodio Branko Dimeski

Izvor: SRPSKA ISTORIJA