Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

У НДХ било више од 1.000 стратишта српског народа

Датум објаве: субота, 5 маја, 2018
Објављено у Остала стратишта
Величина слова: A- A+

Директор Музеја жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић Мишина тврди да се историјска наука у вријеме бивше Југославије није много бавила страдањима српског народа у НДХ јер би тако било утврђено ко су злочинци и ком народу припадају, а ко су жртве.

Београд - Музеј жртава геноцида - изложба Фото: СРНА
Београд – Музеј жртава геноцида –
изложба Фото: СРНА

Разговарао: Борис НОГО

Директор Музеја жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић Мишина истиче да постоје сазнања да је на подручју Независне Државе Хрватске /НДХ/ било више од 1.000 стратишта српског народа, од којих многа, након рата, нису обиљежена и меморијализована.

“У борби за истину и правду морамо институционално и појединачно да се бавимо прикупљањем архивске грађе, организовањем научних скупова и конференција, снимањима документарних филмова и телевизијских емисија. Српске жртве, наше претке, не можемо и не смијемо заборавити”, наглашава Мишина у интервјуу Срни.

Он оцјењује да је у свему веома значајна улога Музеја жртава геноцида.

“Музеј је основан ради очувања трајног сјећања на жртве геноцида над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида”, напомиње Мишина.

Ова установа се може бавити и прикупљањем, обрадом и коришћењем података о геноциду над Јеврејима, Ромима, те припадницима других народа и националних мањина.

“Задаци Музеја су прикупљање, обрада и чување података о појединачним и групним жртвама злочина геноцида и другим чињеницама – принудно расељавање, узимање талаца, одвођење у логор, принудни рад, пљачка имовине, употреба недозвољених средстава у борби, уништавање и пљачка културно-историјских споменика и добара”, наводи Мишина.

Према његовим ријечима, задаци су и прикупљање, обрада и чување грађе о злочинима геноцида, извршиоцима злочина геноцида, спасиоцима жртава, те утврђивање и обиљежавање мјеста страдања жртава.

Мишина је нагласио да је најзначајнији пројекат Музеја онај који се односи на жртве Другог свјетског рата 1941-1945. године.

“Циљ пројекта је поименично утврђивање жртава Другог свјетског рата са пуном идентификацијом, без обзира на националну, вјерску, етничку, идеолошку и војноформацијску припадност”, каже Мишина за Срну.

Посебна тема интересовања Музеја јесте страдање српског народа у НДХ.

“О томе смо организовали конференције, сачинили зборнике, а припремамо документарне филмове. У средњим школама у Београду одржали смо историјске часове, с циљем да учимо и подсјећамо надолазеће генерације о страдањима српског народа у 20. вијеку”, истиче Мишина.

Он тврди да се историјска наука у вријеме бивше Југославије није много бавила страдањима српског народа у НДХ јер би тако било утврђено ко су злочинци и ком народу припадају, а ко су жртве.

“Сигурно би било утврђено да су највећи злочинци у Другом свјетском рату, на овим просторима, били припадници хрватског народа, а највеће жртве Срби. На тај начин би била урушена политика братсва и јединства”, сматра Мишина.

Он подсјећа да је Музеј био организатор и саорганизатор научних скупова у Београду, Њујорку, Бањалуци, Јерусалиму, а кустоси су учествовали на бројним научним скуповима у Србији и иностранству.

У реализацији пројеката, наводи Мишина, Музеј сарађује и размјењује искуства са музејима, институцијама и појединцима у Србији и свијету.

“Ту мислим на `Јад Вашем` у Јерусалиму, Музеј Холокауста у Вашингтону, Визенталов центар у Јерусалиму, Документациони центар у Бечу, Документациони центар за прикупљање грађе о ратним сукобима 1991-1995. године у Бањалуци, документациони центри `Веритаса` у Београду и Бањалуци, Музеј Републике Српске и Хрватски институт за повијест”, напомиње Мишина.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Вељко Ђурић Мишина: Још једном о Јадовну и Јасеновцу …

Вељко Ђурић Мишинa: Над Србима је извршен геноцид …

Имена страдалих на једном месту | Јадовно 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Један одговор на „У НДХ било више од 1.000 стратишта српског народа“

Излизани каже:

Мишина прича исту причу годинама, а ништа не ради на пописивању србских жртава.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top