Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
VIŠE od 300 meštana Krive Reke kod Brusa ubijeno je u masakru, koji je istorija upamtila pod kodnim imenom operacija “Kopaonik”.
Autor: S. BABOVIĆ – NOVOSTI
Tog oktobra 1942.godine u podkopaoničkim selima goreli su ljudi. Kada je krenulo užasno ubijanje, pripadnici SS divizije “Princ Eugen”, sa oko 1.500 podunavskih Nemaca,oko 1.000 pripadnika bugarskog 36. pešadijskog puka i 300 belogardejaca pekli su, palili, sakatili i streljali meštane podkopaoničkih sela. Najviše je stradala Kriva Reka.
Najmlađa žrtva bila je beba Vera (Trifunović). Poživela je tek mesec dana. Najstariji ubijeni bio je Jablan Mišković od 80 godina.
-Sačuvalo me je telo mrtve majke, sisao sam dva dana i dve noći – posvedočio je Ratomir Nikolić, koji je preživeo masakr.- Imao sam samo šest meseci. Pričala mi je to moja baba, koja me je i našla među pedeset ubijenih ljudi. Nekim slučajem ostao sam živ, prekriven leševima.
Književnik, novinar i publicista Goran Minić decenijama je istraživao zločin.
-To su bili strašni gubici za malo selo, procenjuje se da je to procentualno, u odnosu na živalj, bilo najveće stradanje u Drugom svetskom ratu-napominje publicista Goran Minić.
Sudbine Krivorečana opisane su i u dokumentarnom ostvarenju „Plač prazne kolevke“ režisera Gorana Erčevića. Autor je preneo za „Novosti“ da nijedan zaselak nije ostao pošteđen. Ubijeni su svi u malim mestima Jankovići, Nikitići, Novčići, Lazarevići, Đurići…
Radunka Nikolić preživela je krvavu prosidbu 12. oktobra, 1942. godine. Trebalo je da se uda za Milovana Milinčića, momka iz Osredaka, odakle su sa budućim mladoženjom pristigli rođaci sa poklonima i muzikom. Masakr je prekinuo ljubav, zauvek.
– Naoružani, sa psima koji su besno lajali, uleteli su u dvorište i kuću kao krovoločne zveri – ispričala je Radunka. – Pucali su u nas, u goste, oko 40 nas je bilo. Pala sam među prvima, preko mene je palo nekoliko stradalih i to me je sačuvalo. Bila sam teško ranjena. Posle svega, kada je sve prošlo, nisam mogla da spasem ruku. Odsekli su je.
ZA “uspeh” operacije “Kopaonik” Hajnrih Himler unapredio je direktno odgovornog za pokolj u Krivoj Reci SS komandanta Riharda Kazerera. Kazerer i njegov pretpostavljeni August Šmithuber, komandant puka „Princ Eugen“, nakon rata su osuđeni i streljani zbog ratnih zločina.
Prvi izveštaj sa mesta zločina i popis žrtava uradio je sudija Radovan Marković 14. oktobra 1942. godine,a o masakru je 20.oktobra kroz taj izveštaj obaveštena i Vlada na čijem je čelu bio Milan Nedić. Neimenovane žrtve su dobile imena i korigovan je njihov broj tokom istraživanja istoričara Budimke Kovbasko, uz svedočenja preživelih i upućenih. Na istorijskoj rekonstrukciji radio je naučnik Milovan Matić. Svi oni,zajedno sa novinarima i publicistima pomogli su da se žrtve ne zaborave.
Kriva Reka danas broji 500 meštana. Svakog oktobra prisete se pogroma predaka, kod spomen-obeležja iz 2011. godine, ispred krivorečke crkve stare 400 godina. Zločinci su i tu bogomolju uništili. Minirali su i podigli u vazduh Crkvu Svetog Petra i Pavla. Pod njenim krovom je bilo 70 vernika. Svi su izgoreli.
