У суботу, 17.06.2017.године, у Лијевчу пољу на триторији општина Србац и Градишка одржан је помен и освећен споменик погинулим припадницима Југословенске Краљеве војске у Отаџбини из Гацка и Црне Горе.
На простору Лијевче поља у прољеће 1945.године од почетка априла до краја јуна страдали су четници нападнути од здружених снага; усташа, домобрана, њемачких снага и партизана. У једном кратком времену опкољени са свих страна гинули су за заклетву Краљу и Отаџбини.
У цркви у мјесту Разбој Лијевче у 10,00 часова, општина Србац, одржан је помен на св. Јоаникија Липовца који је овдје последњи пут благословио старјешине, војнике и вјерујући српски народ прије поласка на пут без повратка.
У 13,00 часова у присуству великог броја свештеника из Српца и Градишке одржан је парастос и освећење спомен обиљежја за побијене српске војнике.
Споменик је подигнут у гробљу села Брестовчани општина Градишка. Нажалост, према казивању организатора овог помена, општинске власти Градишке, а можда и због процедуралних разлога, нису дозволиле стављање припремљених надгробних плоча на споменик.
Ово је изазвало велико негодовање код присутних потомака и поштовалаца трагично поубијаних српских родољуба.
Помену , парастосу и освећењу присуствовали су Уједињени равногорски покрет, Високи војводски савјет, поштоваоци и чивари традиције на Југословенску војску у отаџбини- четнике; из Гацка, Никшића, Подгорице, Берана, Бијељине, Добоја, Мотаице, Српца и Градишке.
Помену је присуствовао и nачелник Општине Гацко , Милан Радмиловић. Цвијеће на освећено спомен обиљежје положили су преставници Гацка, борачке организације из Гацка као и преставници равногорског покрета из разних крајева Републике Српске и Црне Горе.
(Просвјета Гацко)
Извор: Слободна Херцеговина
Везане вијести:
Сећање на крваву битку у Лијевча Пољу: Кланица као на Косову …
Усташки план: Бања Лука требала да буде престоница НДХ и да …
ЧАС ИСТОРИЈЕ: Херцеговци на Босанској голготи | Јадовно 1941.
Дан за историју – 6. јун 1941: Херцеговци започели први устанак …
One Response
Слава херојима битке на Лијевче пољу, где јуначки погибе и мој ујак Милан Бакић, који почива са својим саборцима из Васојевића баш у порти манастира. Учесник битке је био и мој отац Милић, који је пред битку, у својим ратним сећањима, записао: “ За сво вријеме, гледали смо на десетине лешева како јаве Савом, из правца Старе Градишке. То су били лешеви Срба, које су усташе систематски убијале на савском мосту код Старе Градишке. Сава туда мирно тече, па смо гледали промицање лешева, не знајући им броја. Једног дана, средином мјесеца априла, дошло је до жестоког окршаја наших јединица са усташама. Усташе су држале фронт читавим Подкозарјем, партизани десну обалу Врбаса, а Њемци су, преко Саве, гађали артиљеријском ватром. На обали Врбаса налазиле су се четничке јединице, не дозвољавајући партизанима да пређу на другу страну ријеке. Сјутрадан је настао прави кркљанац. Пуцало се из свих оружја и оруђа. Настаде садејство усташких, партизанских и њемачких јединица против наших четничких. Били смо у безизлазном положају, потпуно опкољени“.