У Хрватској за 30 година уништено 3.000 антифашистичких обележја

У Хрватској је у последњих 30 година срусено око 3.000 статуа, спомен-плоча и сличних обележја посвећених антифашистима.

Према писању немачког Дојче веле-а, тренд рушења споменика у некадашњим колонијалистичким земљама привукао је пажњу у Хрватској и због једне наизглед сличне домаће праксе, али док су у Америци, Великој Британији по среди кипови роболвасника и историјских личности повезаних с трговином робљем, у Хрватској се уклањање разних меморијалних обележја односи примарно на оне посвећене – антифашистима.

Kако се наводи, реч је о око 3.000 статуа, спомен-плоча, модернистичких апстрактних пластика, реал-социјалистичких споменика и других сличних обележја насилно уклоњених или оштећених кроз посљедње три деценије.

ДW пише да је уништавање таквих споменика изазивало у хрватској јавности и доста приговора, али та неславна делатност ипак није минула до дан данас, а најновији пример тиче се једног обележја у Перушићу чији становници у великом броју нису спремни да се помире са намером локалних власти да преместе „спорни“ споменик из градског парка на одређено мање видљиво место – такозвану будућу „алеју споменика“ ван самог насеља.

„Ради се о спомен-костурници из 1954. године у којој се налазе остаци 52 погинула партизана, а којој је 1980. додано обележје с именима 14 од 16 перушићких добровољаца у Шпанском грађанском рату“, рекао је један од становника који се противе одлуци градске власти Јосо Обућина.

Сања Хорватинчић са Института за историју уметности у Загребу истиче да се опасност историјског ревизионизма и негационизма који стоје у позадини девастације хиљаде споменика посвећених антифашистима и жртвама фашизма, у данашњој европској заједници проширила, док су једна за другом изгласаване резолуције о осуди комунистичких режима, а политички дискурс о тоталитарном наслеђу олако се уграђивао у културне програме ЕУ.

Она је подсетила да се уклањање антифашистичких споменика углавном одвијало милитантно-насилним методама и декретима локалних моћника, а неретко и самих баштинских институција.

„И често уз трговину секундарним сировинама попут бронзе или челика, а све скупа већином без докуменованог трага. Штавише, поједини споменици који су почетком деведесетих минирани, до данашњег су дана уредно уписани у јавни регистар културне баштине РХ“, рекла је она.

Извор: Б92 / Танјуг