У хрватској акцији „Масленица” погинуло и нестало 348 Срба, нема кажњених за злодела

Документационо-информациони центар Веритас саопштио је, поводом 29 година од злочина које су припадници Хрватских оружаних снага извршили на подручју Равних Котара, да је у операцији „Масленица” погинуло и нестало 348 Срба, од чега 55 цивила, просечне старости 60 година.

Веритас у саопштењу наводи да су међу жртвама и 34 жене, просечне старости 57 година и троје деце до 12 година старости.

Међу жртвама је и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вековна огњишта.

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 337 људи, док се на евиденцији несталих води још 11, од чега шест цивила, међу којима су три жене.

У збеговима је у наредних неколико месеци умрло још 165 људи, углавном старије популације, наводи Веритас.

Веритас истиче да су Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године, под кодним називом „Масленица”, извршиле агресију на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК).

Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР), наведено је у саопштењу.

У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући и аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту, и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа.

У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мешовита села: Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински, наводи Веритас.

Срби из поменутих села су побијени, прогнани или одведени у затворе и логоре. Њихова богата имања су опљачкана, опустошена и уништена, а културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени, међу којима и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом Светог Георгија, у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница, и цркве Светог Георгија у Смоковићу и Светог Илије у Кашићу.

Из горе поменутих равнокотарских села протерано је више од десет хиљада Срба, који су се раселили широм света, преноси Танјуг.

Веритас наводи да се један од тежих злочина десио већ првог дана агресије на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице УНПРОФОР-а, када су припадници хрватске специјалне полиције из заседе убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине (СВК) с подручја Грачаца.

„Овај масакр починили су припадници Петог вода из састава „Алфе”, којим је командовао Милијан Бркић звани Васо, донедавни заменик председника ХДЗ-а и потпредседник Хрватског Сабора у претходном сазиву”, истиче се у саопштењу.

Веритас наводи да су операцију „Масленица” планирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Фрање Туђмана, тадашњег председника државе и врховног команданта оружаних снага РХ, који су већ тада били или су накнадно унапређени у чинове генерала.

Такође се наводи да је у време „Масленице” начелник артиљерије сектора „Велебит” био Албанац са КиМ, Агим Чеку, који је до 1991. био официр ЈНА.

Веритас истиче да је услед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац и страдало највише цивила и подсећа да је Чеку од 1999. до 2006. обављао дужност комаданта тзв. ОВК и Косовског заштитног корпуса, а да је од 2006. до 2008. године био и председник владе привремених приштинских институција.

Иако је агресија извршена на заштићену зону УН-а и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран за злочине над Србима.

Веритас наводи да је, према службеном попису становништва у Хртвстакој из 1991. године у Кашићу живело укупно 765 становника, од тога 757 (99 одсто) Срба, у Смоковићу 1.029, од тога 989 (96 одсто) Срба и Исламу Грчком 1.139, од тога 991 (87 одсто) Србин.

Према попису становништва у Хрвасткој из 2021. године, у Кашићу је живело 69, у Смоковићу 162 и у Исламу Грчком 150 житеља, без ознаке националне припадности.

Извор: ПОЛИТИКА