arrow up

Подијелите вијест:

У гробљу на Ступу могуће да су сахрањени српски војници

Предсједник Удружења породица несталих сарајевско-романијске регије Милан Мандић и шеф Канцеларије института за тражење несталих у Источном Сарајеву Српко Батинић посјетили су гробље у сарајевском насељу Ступ након сазнања да је на православном дијелу тог гробља у току рата укопано седам до осам војника српске националности.

Милан Мандић Фото: СРНА
Милан Мандић Фото: СРНА

“Човјек српске националности пренио ми је наводе Јагоде Трогрлић, која је у међувремену преминула, а која је живјела код цркве на Ступу, да је очевидац укопа српских војника на православном дијелу гробља на Ступу”, рекао је Мандић Срни.

Он је напоменуо да је након реконструкције и проширења Ступске петље овај дио гробља доста уништен, те да ће се информисати ко сада газдује тим гробљем и ко је у то вријеме вршио укопавање.

“Уколико не пронађемо посмртне остатке, морамо сазнати ко је био извођач радова на реконструцији да бисмо сазнали да ли су нашли посмртне остатке и гдје су они завршили”, додао је Мандић.

Предсједник овог удружења каже и да има сазнања да су били на правом путу приликом ексхумације на градској депонији у сарајевском насељу Бућа Поток 2013. године гдје би се могли налазити посмртни остаци Срба убијених током протеклог рата, али да је ексхумација прекинута.

“Човјек који је у то вријеме радио у сарајевском комуналном предузећу `Рад` рекао је да смо били на правом путу, односно да смо били на три до четири метра од примарне масовне гробнице. Ексхумација је прекинута, а ја никада нисам упознат из ког разлога”, рекао је Мандић.

Према његовим ријечима, у Институту за нестала лица требало би питати да ли се врши санација онога што је урађено раније или још стоји отворено, да би од Тужилаштва БиХ поново била затражена дозвола за наставак ексхумације на овој депонији.

Удружење породица несталих сарајевско-романијске регије још трага за око 180 несталих сарајевских Срба.

Извор: СРНА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Miloš Ćirić

He was born on 9 April 1937 in the village of Gornji Podgradci,

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​