arrow up

Подијелите вијест:

У гробљу на Ступу могуће да су сахрањени српски војници

Предсједник Удружења породица несталих сарајевско-романијске регије Милан Мандић и шеф Канцеларије института за тражење несталих у Источном Сарајеву Српко Батинић посјетили су гробље у сарајевском насељу Ступ након сазнања да је на православном дијелу тог гробља у току рата укопано седам до осам војника српске националности.

Милан Мандић Фото: СРНА
Милан Мандић Фото: СРНА

“Човјек српске националности пренио ми је наводе Јагоде Трогрлић, која је у међувремену преминула, а која је живјела код цркве на Ступу, да је очевидац укопа српских војника на православном дијелу гробља на Ступу”, рекао је Мандић Срни.

Он је напоменуо да је након реконструкције и проширења Ступске петље овај дио гробља доста уништен, те да ће се информисати ко сада газдује тим гробљем и ко је у то вријеме вршио укопавање.

“Уколико не пронађемо посмртне остатке, морамо сазнати ко је био извођач радова на реконструцији да бисмо сазнали да ли су нашли посмртне остатке и гдје су они завршили”, додао је Мандић.

Предсједник овог удружења каже и да има сазнања да су били на правом путу приликом ексхумације на градској депонији у сарајевском насељу Бућа Поток 2013. године гдје би се могли налазити посмртни остаци Срба убијених током протеклог рата, али да је ексхумација прекинута.

“Човјек који је у то вријеме радио у сарајевском комуналном предузећу `Рад` рекао је да смо били на правом путу, односно да смо били на три до четири метра од примарне масовне гробнице. Ексхумација је прекинута, а ја никада нисам упознат из ког разлога”, рекао је Мандић.

Према његовим ријечима, у Институту за нестала лица требало би питати да ли се врши санација онога што је урађено раније или још стоји отворено, да би од Тужилаштва БиХ поново била затражена дозвола за наставак ексхумације на овој депонији.

Удружење породица несталих сарајевско-романијске регије још трага за око 180 несталих сарајевских Срба.

Извор: СРНА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​