У Другом свјетском рату изгубио четири сина

Пише: Dušan Bastašić

Тужни Матеја Богдановић из Азање изгубио је у Другом свјетском рату четири сина:

Бранимира (1921-1941, учитеља, убијеног у селу),

Живадина (1919-1945, правника, стрељаног на Кочевју),

Светозара (1913-1945, учитеља, стрељаног на Кочевју)

и Светомира (1925-1945, матуранта гимназије, умрлог у Бечу).

Старац је у знак жалости за њима носио браду до краја живота.

Памтимо их – и то је наша највећа победа.

Приредио: Немања Девић

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ми што нас Вукашинове очи боле..

Ми, зањихани, јадовничком успаванком из суза бакиних. Јадовничани,Ми што нас воде,очи ископане.Вукашинове,Херцеговачке,Kлепачке,Наше свете,

Ђурђица Драгаш: ЗОРА БЕЗ ДАНА

Заћутале птице, скамениле травке. Замирисало јутро,на јабуку процветалу,на косу девојачкуу крошње уплетену. Шумом

ЗАДАХ ЉУДСКИХ ТЕЛА КОЈА ГОРЕ И ДАНАС ОСЕЋАМ У НОЗДРВАМА

Потресна исповест Влајка Каурина који је као дечак био заточеник логора Јасеновац. “ОД

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.