Међу многим мученицима се највише говори о двије дјевојке, Јаглики Аџић и Софији Кандић. Са њима помињемо и двогодишњег дјечака Благоја Власовића који је бачен низ стијене кањона ријеке Пиве и остао у крошњи бора
Јутрос се проломило црквено звоно кроз Пивске Долове, мјесто гдје и данас страдална Пива своју рану само молитвом вида.
У само једном дану – 7. јуна 1943. године на данашњи празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у походу припадника злогласне „Принц Еуген“ дивизије, потпомогнутих усташама-муслиманима из гатачког среза и околине Пиве у Долима су убијена 522 житеља овог села, махом нејачи, стараца и жена, међу којима је било и 109 дјеце млађе од седам година.
Далека је година 1943. али сјећање на страдања у Пиви се не заборављају. Само смрт од сјећања на злочине ослобађа, а нада у васкрсење је једина утјеха.
Архијерејску Литургију у капели у Долима, служио је епископ будимњанско-никшићки Јоаникије заједно са свештенством и монаштвом. Уз присуство вјерног народа, родбине страдалника и мјештана Пиве, одржан је помен пивским мученицма.
У својој бесједи владика Јоаникије је рекао да је жртва дјеце запечатила пивску жртву у току Другом свјетског рата.
„Осим дјеце страдале су жене, жене труднице, старци, нејач. Све су то невине жртве које су побили фашисти и нацисти. Не само они који су овдје дошли из Њемачке и команда „Принц Еуген“ дивизије, већ и неки од наших комшија који су се прикључили тим заиста злочиначким СС дивизијама,“ наводи владика Јоаникије.
„Ми се сјећамо тих злочина, али и истовремено прослављамо нове пивске мученике на чијем челу су двојица свештенослужитеља, игуман пивски Иларион и стари прото Јоко Сочица. Међу многим мученицима се највише говори о двије дјевојке, Јаглики Аџић и Софији Кандић. Са њима помињемо и двогодишњег дјечака Благоја Власовића који је бачен низ стијене кањона ријеке Пиве и остао у крошњи бора,“ наглашава владика Јоаникије, преноси наш дописник.
Мјесто Доли јесу мјесто страдања, мучеништва и голготе српске и пивске, али су и свето мјесто које нам даје духовну снагу.
Ове године је Зоран Крунић домаћин славе, који је дио славског колача предао домаћину за следећу годину Костадину Пејовићу.
Извор: ИН4С